Екслузивно: Вучић тужио преко 100 паора у Бачкој Паланци којима отима земљу да би је дао шеику

Београд — Зашто је Министарство одбране поднело тужбе против више од 100 земљорадника из Бачке Паланке, пише Данас.

Ми нисмо криминалци, нисмо узурпатори, већ људи који поштено обрађују земљу. Упозоравали смо многе државне институције на кршење Устава и закона, али ситуација у земљи је таква да нико не сме ништа да каже. По селу су нам се шетали Жандармерија и војна полиција као да смо ми државни непријатељи број један, а тај шеик из Емирата велики пријатељ ове наше државе.

Ово за Данас кажу земљорадници Миле Бјелић, Душан Манојловић и Боле Докић, у чије суседство ускоро стиже Ал Дахра, компанија из Уједињених Арапских Емирата. Од прошле јесени, наиме, траје спор паора из Обровца, Младенова и још неких села бачкопаланачке општине с Министарством одбране, односно с Војном установом „Моровић“, у чијем саставу од пре неколико година послује бивша ВУ „Карађорђево“. Епилог је – Министарство одбране пресавило је табак и поднело 26 тужби (парница) против више од 100 земљорадника који су прошле јесени, како наводе, узурпирали војно земљиште у атарима катастарских општина Обровац, Карађорђево и Младеново. 

Зато су донедавно на више од 4.000 хектара њива, колико припада бившој ВУ „Карађорђево“, свакодневно били присутни припадници Војне полиције, а у околним селима полиција и Жандармерија. Прошле јесени више од 100 паора ушло је у њиве Војне установе „Моровић“, забранили су радницима Министарства да ору и сеју, а самовољно су узорали и посејали више од 2.000 хектара ораница, наводе у Министарству одбране. 

Овог пролећа Војна полиција, међутим, није дозвољавала никоме из Обровца и Младенова, а њих је највише међу туженима, да уђу у њиве које су јесенас узорали и да прихране око 500 хектара пшенице коју су јесенас посејали. Правници Министарства одбране поднели су у парници 26 тужби за више од 100 лица, а то још није коначан број. Одштетни захтев је, за сада, већи од 100 милиона динара. 

Паори, организовани у две задруге из Обровца и Младенова, међутим, кажу да је цела ствар мало другачија и да су они жртве државног уговора са Ал Дахром, која од идуће године треба да користи те површине. 

“Општина Бачка Паланка полаже пуно право на то земљиште које користи Војна установа Моровић, погон „Карађорђево“. Зато што је законом регулисано да на територији општине – општина располаже државним пољопривредним земљиштем. Некада давно, 1953, то земљиште је дато на коришћење војсци и Ловно-шумском предузећу „Карађорђево“. Општина је уступила неке површине земље, да би се касније то Ловно шумско предузеће, шездесетих година, трансформисало у војну установу и од тада они користе око 4.000 хектара земље бесплатно, у атару Обровац, Младеново, Товаришево, Бачка Паланка, Гајдобра. Јесенас, кад је дошла ова нова власт, општина је хтеле да прекине то право коришћења војсци, да им то укине, јер у целој држави општине располажу са државним пољопривредним земљиштем. И да то врате на ниво локалне самоуправе, те да путем лицитација дају на коришћење нама пољопривредницима. Онда имају корист и држава и локална самоуправа и ми” – каже Миле Бјелић. 

У сарадњи са општином, како објашњава Боле Докић, паори су јесенас ушли на то земљиште и почели да га обрађују у октобру. 

“Под претпоставком да ће то ући у програм и да ћемо се нагодити. Иницијална каписла је била што војска не обрађује то земљиште и даје га у подзакуп, што је, иначе, криминално дело. Јер они су га добили на коришћење без накнаде, ако не могу да га обрађују, морају да га врате. Војска је опет била у октобру дрска и безобразна и објавила да то земљиште даје у подзакуп. Кад смо ми то видели, имајући у виду шта се претходних година дешавало, коме је та земља давана у закуп, одакле су тајкуни односили богатство, ушли смо у њиве. Тадашњи председник општине је излазио у атар са нама, јер је ту требало да буде укинуто право коришћења војсци, још 2009. године. Ми смо то земљиште поорали, на појединим парцелама смо засејали пшеницу, уљану репицу и јечам” – каже Докић. 

Паори су ушли у негде 2.000 хектара њива. 

“Да је правна држава, и ми и војска бисмо морали да платимо општини аренду. Међутим, у међувремену долази уговор са Ал Дахром, да ће се продати седам пољопривредних предузећа и споразум о пословно-техничкој сарадњи. Проблем је што држава нема право да даје ту земљу у закуп, па су смислили уговор о пословно-техничкој сарадњи. Од тада крећу наши проблеми, покрећу тужбе против нас, напредњаци у СО Бачка Паланка долазе на власт уместо СПС, ми остајемо без подршке локалне самоуправе, препуштени сами себи. Покренуте су тужбе против нас, нису нам дозволили да покосимо то што смо уложили” – кажи Бјелић и Докић. 

Почетком априла били су код министра одбране Александра Вучића. 

“Речено нам је: он лично нама пољопривредницима гарантује да ће бити дозвољено да радимо један део ораница или да се плати оно што смо уложили. На све то, пак, послата нам је војна полиција. Ја не знам ко кога лаже овде – али нек се запита министар: народ му то неће заборавити. Нашом заслугом је ту где јесте, јер нама лично она власт није одговарала, хтели смо нешто да променимо, а он нам овако враћа” – прича Душан Манојловић. 

Паори кажу да су жандармерија и војна полиција под ротацијом ишли кроз села, по 10 аутомобила и плашили народ. 

“Они су отишли, али чујемо да ће опет доћи пред жетву. Не знам колико нас кошта то обезбеђивање, дневнице су велике, а било је 150 до двеста униформисаних. Патролирали су 24 сата дневно парцелама. Били су ту два месеца. Велика је тензија била. Они су нам тренирали живце. Пар момака су привели кад су пришли” – тврде земљорадници. 

У међувремену су имали три рочишта са државом. 

“Све је одложено за септембар, кад покосе оно што смо ми засејали” – објашњавају паори. 

Плаши их и што не знају како ће радити Ал Дахра. 

“Ми не видимо ту никакву шансу. Они су обећали да ће направити систем за наводњавање, а то све већ постоји. То јесте тужно, што се медијима представља једна прича која није тачна. Агробачка из Бача, ВУ Карађорђево и задруга из Нове Гајдобре, која је најјача задруга у Војводини, предати су шеику, а они су у медијима рекли да су продали само предузећа која су пропала. Што би Арапи купили оно што је лоше. Ништа нису платили мимо тржишне цене. А они су добили и системе за наводњавање, разрађене фирме, инфраструктуру… Сви негодују због тог уговора, људи се питају: да ли то ми нисмо способни да радимо, него довлаче људе чак из Абу Дабија” – кажу паори. 

На све жалбе разним институцијама – говорено им је да је уговор са Ал Дахром – виши интерес. 

“Њима је драго што долазе Арапи. У нашем атару од 9.000 хектара они су дали непуне 4.000 Арапима. У моме месту, где има 3.500 становника, где има 50 хектара државног земљишта, има 3.000 хектара које ће обрађивати Ал Дахра. Ми, по томе, не знамо да радимо. Рекли су нам да ће за Арапе да раде Арапи. Свуда је државно земљиште враћено општинама, само је код нас остало недефинисано. Овде је нечији интерес да ту државну земљу да. Они се само држе Ал Дахре и кажу нам да је то виши интерес. То што ми нећемо имати шта да радимо, што можемо иселити наша села, то је ником ништа. Имамо ми своје земље, али проблем је што се све више људи бави пољопривредом, јер остају без посла. Да фабрике раде не би било проблема. Самим тим, простор нам се смањује. А од овога би могло да живи најмање 150 породица. Од те површине земље. Пољопривреда је једино од чега ми можемо да живимо. Код нас нема фабрика…” – кажу паори.

Данас