Пише: Урош Пипер
ВАШИНГTОН – Рат Холивуда са Интернет могулима траје већ годинама, али је последњих дана ушао у завршну Фазу, пошто су америчке власти одлучиле да се обрачунају са онлајн пиратеријом.
Најава усвајања антипиратских закона СОПА и ПИПА дигла је на ноге Интернет заједницу, која сматра да би на тај начин дошло до цензуре и да би био онемогућен нормалан рад интернет сајтова.
Законом је првобитно било предвиђено да америчко Министарство правде, преко суда, има могућност да нареди сајтовима, као што су Гугл или Јаху, да избришу линкове ка страним Интернет сајтовима који имају пиратски садржај и тако онемогуће кориснике у САД да их посећују.
Интернет компаније наводе да би закон у пракси био неспроводив, јер би морало да се пази на хиљаде инФормација које се налазе на линковима за стране сајтове и да се за сваку појединачно проверава да ли је пиратска.
Следећи ударац на Интернет империју је уследио само 24 часа касније, када је саопштено да је забрањен приступ сајту Мегауплоад, са кога су корисници могли бесплатно да скидају Филмове и музику и подигнута оптужница против седам особа на које се сумња да су власници сајта.
Процењује се да је Мегауплоад зарадио 175 милиона долара од реклама и “премијум чланарине” коју су плаћали корисници да би брже скидали музику и Филмове. Истовремено, холивудска музичка и Филмска индустрија, оштећене су за 500 милиона долара кроз кршење ауторских права.
Само је један од власника сајта Ким Дотком током прошле године од пиратерије преко Мегауплоада зарадио 42 милиона долара.
Наравно, ни Интернет компаније нису остале неме на оно што су оцениле као напад на њихову слободу, па је тако 18. јануара, Википедија и још неколико десетина сајтова затворило своје странице у знак протеста.
Колики значај има протест Википедије може се видети из податка да милиони ученика у Америци користе овај сајт као извор инФормација при изради домаћих задатака, па је само једнодневно затварање сајта изазвало праву буру међу њиховим родитељима.
Акцију су подржали Гугл и МајкросоФт, оцењујући да америчка влада жели да угрози проток инФормација на интернету.
С друге стране, они који подржавају закон наводе да је управо Гугл у прошлости платио 500 милиона долара као поравнање, да не би дошло до кривичне истраге, након што је откривено да је промовисао стране нелегалне Фармацеутске компаније.
Поводом целе приче, огласио се и власник фејсбука Марк Цукерберг, написавши на свом проФилу да су предложени закони лоши и позвао кориснике највеће друштвене мреже да пошаљу протестне поруке конгресменима и сенаторима у државама у којима живе.
Цукерберг је, ипак, показао да се у целој причи око закона размишља само о новцу, тако што није као Википедија затворио фејсбук на један дан, већ се ограничио само на свој лични став.
Да је фејсбук поступио као и Википедија, Цукерберг би био оштећен за 12 милиона долара, што себи није могао да дозволи.
Противници закона наводе и да је суштински проблем у томе што се Холивуд није прилагодио новим технолошким трендовима у 21. веку и да сада тражи заштиту од америчког Конгреса.
“Корисници Интернета желе лак и брз приступ садржају који их интересује. Они желе и да плате за тако нешто, тако да је на Холивуду да се томе прилагоди”, казала је генерална менаџерка сајта ЛајвДжурнал, који окупља блогере.
Са њеним ставом се не слаже извршни директор Америчке Филмске асоцијације и бивши сенатор Крис Дод који сматра да је гашење сајтова у знак протеста злоупотреба интернет слобода.
Између та два супротстављена става, може се чути и помирљивији став, који износи сувласник сајта МенторМоб Винс Ленг.
“Напстер је угашен, јер је бесплатно дозвољавао корисницима да скидају музику. Али, данас имамо Еплов АјTјунс, преко кога може јеФтино да се скида музика”, навео је Ленг.
“Уместо да се гасе сајтови, који омогућавају људима посао и имају значај за своје кориснике, заступници закона би требало да размисле о бизнис моделу који би био прихватљив за другу страну”, сматра он.
Да су протести на Интернету дошли и до Вашингтона, показује одлука да се гласање о закону одложи на за сада неодређено време.
Танјуг
