Ако држава није српска привреда је већ дубоко заглибила у дужничко ропство. Пословање у 2012. годинизавршила је сагубиткомод 63 милијардединара, а годинама гомилани минусидостигли су 2.462 милијарде динара, објавилајеАгенцијазапривреднерегистре (АПР).Привреда је и лане, као и у свим кризним годинама, па и пре тога, правила неку зараду. Лане је њен пословни добитак достигао 364 милијарде динара. Али, шта то вреди, када су јој дуговања, односно плаћене доспеле камате и курсне разлике, произвеле финансијски губитак од 253 милијарде динара.
– Пословни резултат из редовног пословања није био довољан да покрије расходе камата, курсне разлике и отпис ненаплативих потраживања – рекла је регистратор Регистра финансијских извештаја и бонитета АПР Ружица Стаменковић.
Наша предузећа више не могу да зараде онолико колико треба да би се покрили трошкови задуживања. Несрећа је у томе што је више од половине кредита узето на кратак рок. Притиснута беспарицом, предузећа су пристајала и на неповољније зајмове. У 2012. сваки позајмљени динар био је покривен само са 60 пара сопствених средстава, саопштила је Стаменковићева. Укупне прошлогодишње кредитне обавезе од 2.964 милијарде динара, биле су веће за 10,4 одсто него у претходној години.
Од 107.363 привредна друштва, колико је пословало у прошлој години, финансијске извештаје поднело је 92.157. Са добитком је пословало 53.396, за 5,9 одсто мање него у претходној години. Нетогубитакповећанјеза четвртинуиисказало гаје 31.498 друштава, а укупан финансијски губитак већијеза 77,5 одсто.
– Целокупна привреда свела се на 38.000 здравих предузећа која треба да носе терет финансирања целокупног друштва – указује Милан Кнежевић, потпредседник асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника. – Трагичном епилогу драме привреде Србије присуствоваћемо у скорој будућности. Наставља се раст ризика пословања због повећања расхода за камате. Уколико привреди не пође за руком, а неће, да се раздужује из текућег пословања, у потпуни суноврат и ликвидацију отићи ће у наредне две године половина садашњих привредних друштава.
За непрофитабилно пословање српске привреде у 2012. првенствено су „криви” неразменљиви сектори, односно услуге. За разлику од претходне године, када је пословао са добитком од 55 милијарди динара, лане је исказао минус од 97 милијарди. Производна предузећа остварила су добитак од 34 милијарде динара, готово четири пута већи од прошлогодишњег.
Мала, средња предузећа и предузетници чине 95,9 одсто свих привредних субјеката у Србији. Код њих ради око две трећине од нешто више од укупно милион запослених, а толики је и њихов удео у укупном промету. „Мали бизнис” ствара око 60укупног домаћег дохотка (БДП), његова улагања у развој чине 58 одсто укупних инвестиција.
Овај сектор српске привреде највише је страдао од почетка кризе с почетка јесени 2008. Анализа података АПР из редовних годишњих финансијских извештаја за 2012. годину показала је да је он и у прошлој години увећао губитке, иако су средња предузећа пословала с добитком.
И поред тога, према речима, Ружице Стаменковић, најздравије финансијске показатеље пословања у 2012. имало је 32.418 малих привредних друштава, која чине или 92,5 одсто од укупног броја бонитетно способних друштава. Поређења ради, међу средњим друштвима 70,5 одсто је бонитетно способних, а од великих – 64,6 одсто.
Министарство финансија и привреде од почетка септембра прошле године увело је низ олакшица за пословање „малог бизниса”, укинувши неке намете. Од почетка године субвенционисане су камате на банкарске кредите, а од Европске инвестиционе банке држава је добила кредит од око 500 милиона евра. Посредством комерцијалних банака малим привредницима су доступни кредити на рок од 12 година, са две-три године почека и годишњом каматом до пет одсто.
Александар Микавица
Политика
