Београд — Званични средњи курс износи 114,5353 динара за један евро, што је најнижа вредност српске валуте ове године, објавила је Народна банка Србије.
Динар је данас ослабио и према долару и према евру, упркос интервенцији централне банке од 20 милиона евра на девизном тржишту.
НБС је у петак продала 20 милиона евра на међубанкарском девизном тржишту, како би ублажила прекомерну дневну осцилацију курса.
Од почетка године НБС је продала укупно 275 милиона евра и купила 90 милиона евра да би спречила прекомерне дневне осцилације курса.
Српска валута је у односу на заједничку европску слабија за 3,1 одсто него пре месец дана, а за 0,4 одсто је слабија него пре годину дана.
Курс динара према евру ове године је био најјачи 30. априла, када је евро вредео 110,5426 динара.
Индикативни курс динара према долару ослабио је 0,6 одсто и износи 86,9932.
Динар је према долару на месечном нивоу слабији 1,3 одсто, док је на годишњем нивоу јачи за 4,4 одсто.
НБС је у петак саопштила да слабљење домаће валуте, од краја маја, није само карактеристика, нити особеност Србије, јер је слабљење валута присутно у готово свим земљама у региону које спроводе режим руковођено – флуктуирајућег курса, при чему се очекује да се овај тренд испољи у готово свим земљама такозваног растућег тржишта.
У последњих месец дана, тачније 20. јуна у односу на 20. мај, динар је ослабио за 2,9 одсто мађарска форинта за 2,4 одсто, пољски злот за 2,8 одсто, румунски леј за 4,1 одсто, турска лира за 6,3 одсто, а у истом периоду, од земаља у региону са истим режимом девизног курса, ојачала је само чешка круна и то за 1,2 одсто.
У истом периоду, слично реакцији НБС-а, и друге централне банке су интервенисале на девизном тржишту како би ублажиле депрецијациске притиске, те ни по том основу НБС није изолован случај, нити се понашала различито од праксе других централних банака, на пример, централне банке Турске или Пољске.
Слабљење валута земаља региона, као и растућих тржишта иницирано је очекивањима да ће ФЕД од септембра започети са постепеним смањењем обима куповине хартија од вредности и по том основу смањити износе додатног убризгавања ликвидности.
На то су међународни инвеститори реаговали смањењем улагања у имовину у локалним валутама, повлачењем из домаћих валута и повећаном тражњом за девизама, што је генерисало депрецијациске притиске на локалне валуте, наведено је у саопштењу НБС.
Танјуг
