СА Козјег рида, највише тачке неукроћене планине, 183 квадратна километра Таре виде се као на длану, призор са небеске столице је величанствен за људску душу, али је за зналце и инжењере шумарства узнемирујући. Они су подигли узбуну: од вишегодишње суше и најезде штеточина најочуванија шума у Србији је тешко оболела! А лек је само један – до краја ове године мора бити посечено 25.000 младих и старих стабала јеле и смрче!
У Националном парку Тара и државној управи за шуме дијагноза је већ потврђена, а првих 15.000 кубика који ће под тестеру, већ је обележено.
– Због велике суше претходних година шума је физиолошки ослабила, највише последица оставила је на стаблима јеле и смрче јер ове врсте имају плитак коренов систем и прве одумиру. Оно што је жега ослабила и начела, напада инсект поткорњак, у таквим условима он се лако размножава. Зато смо били принуђени да обуставимо план редовног газдовања и да урадимо што се мора, да кренемо са санитарном сечом – објаснио је Душан Јелисавчић, заменик директора Националног парка, по очуваности екосистема, највреднијег шумског подручја Европе. – Уклонићемо око 25.000 лоших стабала у другој и трећој зони парка, а за утеху је што код бора и букве нема сушења.
Санација великог богатства Србије трајаће две-три године, са добрим изгледима да буде успешна. Стручњаци су идентификовали начета стабла, као и најопасније врсте поткорњака. Утврдили су превелику бројност овог инсекта и спремни су да реагују.
ОПАСНОСТ СУШЕЊЕ стабала примећено је и на Златару, Гочу и Старој планини, и ту је потребна санација мањег обима. Један део посечених смрча и јела сврстава се у прву, другу и трећу класу грађе и може бити продат, на овај начин део штете биће надокнађен.
– Сеча стабала је само један сегмент борбе за очување Таре. Поставићемо клопке које ће смањити број поткорњака. На јесен ћемо започети биолошку борбу против штетног инсекта, намамићемо их феромонима, па ће током њиховог размножавања популација у првој генерацији бити десеткована – додао је Јелисавчић. – Поткорњак прво напада ослабљена стабла, а када дође до преразмножавања, атакује и на здрава, зато је важно спровести ову акцију што пре.
У процентима, због болести ће бити посечено 25 одсто годишњег прираста јеле и смрче на Тари. Када тестере утихну, остаће на Тари око пет милиона здравих стабала, то је довољно да се шума ревитализује.
– Када будемо видели резултат санације, утврдићемо да ли је потребно мењати Основу за газдовање шумама, деценијски елаборат којим се дефинише однос људи и овог природног блага. Засад, потребе за ревизију нема, верујемо да ће санација успети – истичу у Националном парку, у ком је 85 одсто површине под шумом.
Стручњаци су уверени да ће успети операција спасавања природног блага на Тари, остављеног људима на чување. То је важно јер на 19.200 хектара парка, свој дом имају бројне заштићене животињске и биљне врсте: ту је најбројнија популација медведа у Србији (око 50 јединки), велики број дивокоза, срна, Панчићевог скакавца, 130 врста птица, за више од 1.000 биљних врста, међу којима је и краљица свих ендемита, симбол Србије – Панчићева оморика.
ТО ЈЕ НАША ШТЕДНА КЊИЖИЦА
СРБИЈА има 2,2 милиона хектара под шумама. Само прошле године, у пожарима је изгорело 11.000 хектара, а ватрогасци су лето провели спасавајући „плућа Србије“ по обронцима Таре.
– Снашла нас је лане велика несрећа: у пожарима је много шуме изгорело, а та стабла су била наша једина штедна књижица, она су одгајила нашу децу, школовала их, плаћала рачуне, школарине, кирије… Плакао сам док је горело – рекао је недавно репортерима „Новости“ старина Радован Спасојевић (74) из села Столац, усамљеник у планинској недођији Таре.
Н. ЈАНКОВИЋ
Новости
