Број оних који немају посао повећан на 22,2 одсто, док је у претходном мерењу у октобру прошле године таквих било 19,2 одсто, саопштио Републички завод за статистику
Тек што су се премијер Мирко Цветковић и председник Борис Тадић похвалили како је број запослених у марту и априлу, по први пут од почетка кризе, повећан за око 2.000 радника, званична државна статистика их је демантовала. Тако је јуче обелодањено да је стопа незапослености са октобарских 19,2 у априлу скочила на 22,2 одсто. Ситуација на југу и истоку земље је још тужнија, јер тамо, судећи према подацима из Анкете о радној снази Републичког завода за статистику, сваки четврти радно способан, не ради.
Ситуација је још драматичнија када се пореди са октобром 2008. године. Пре него што се светска криза одомаћила у Србији, стопа незапослености била је мања за скоро пет процентних поена и износила је 17,4 одсто. Још у то време експерти Светске банке истицали су да кризи нећемо моћи да објавимо крај, све док стопа запослености не почне да расте. И следеће године, када је светска привреда бележила економски раст, експерти широм света су истицали да то не треба да завара креаторе економских политика, јер је тржиште рада и даље осетљиво.
Иако најновији подаци званичне статистике делују изненађујуће, за оне који су пажљиво читали извештај Међународног монетарног фонда о глобалним економским перспективама из октобра прошле године, могли су да виде да нас и ове године очекује пад броја запослених. Истини за вољу, ни ММФ није предвидео овако драстичан пад, јер се њихова прогноза зауставила на 19,6 одсто.
Овим податком био је затечен и Расим Љајић, министар рада. Упитан да прокоментарише чињеницу да је званична статистика демантовала државни врх, Љајић каже да колико год да износи проценат незапослености – јасно је да је ситуација тешка.
– Неликвидност привреде, односно ситуација у којој свако сваком дугује, и незапосленост, горући су проблеми економије Србије. Успех владе на будућим изборима зависиће управо од тога како ће бити решени ови проблеми – рекао је Љајић и додао да мора да се верује званичној статистици, чији су резултати, у овом случају, забрињавајући.
Сад је јасно зашто народ не осећа да смо изашли из кризе, каже Небојша Савић, професор на ФЕФА факултету.
– Криза се у земљи и даље осећа. Без обзира на то што званична статистика показује да је бруто домаћи производ порастао, то не може да буде знак да смо изашли из рецесије – каже наш саговорник.
Дефиниције из економских уџбеника кажу да је неопходно да у два тромесечја земља има економски раст да би се опростила од кризе. Међутим, подаци о броју незапослених показују да суштинског краја рецесији неће бити све док број оних који раде не почне да расте.
– То значи да су привредници у нашој земљи још суочени са проблемима и резервисани када је реч о новом запошљавању – каже Небојша Савић.
А када је о изјавама државних званичника реч, он истиче да је могуће да је од априла до марта пад био драстичан, па је касније уследио опоравак.
То што премијер и председник баратају подацима, који се разликују од државне статистике говори да су они увелико у предизборној кампањи, каже Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката.
– Много чешћи случај је био да статистика фризира податке, али овога пута верујемо званичним бројкама. Мада се не бих изненадила да је тај проценат незапослених и већи, јер статистика не може дневно да испрати број отпуштених радника. Јер, према нашим подацима месечно без посла остане око две до три хиљаде радника, што значи да дневно у Србији пљушти најмање 100 до 150 отказа – каже Савићева.
За Небојшу Атанацковића, председника Уније послодаваца, ови подаци нису изненађење. Ипак, највећу цену платили су, каже, они који раде у индустрији.
– Од октобра 2008. до 2010. године без посла је само у индустрији остало 59.000 радника. Данас, тек сваки 24 запослени ради у индустрији, која би требало да буде носилац привредног развоја. Државни врх мора да се сложи са званичном статистиком и другачије не могу да износе податке у јавност. Ми смо предлагали на који начин проблем незапослености може да се реши. Имамо и већ припремљене мере, а реч је о заменама закона о раду, пореског система, као и група мера за смањење неликвидности у привреди – каже Атанацковић.
Иначе, државни званичници билу су затечени и када је јесенас ММФ, позивајући се на Анкету о радној снази, објавио податак да је, током кризе, без посла остало 400.000 људи. То значи да је број оних који су само од октобра 2008. године остали без посла достигао око 600.000.
Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске односе, подсетио је да су послодавци најављивали да ће наставити са отпуштањем радника.
– Кључно је да се привредна активност још није вратила на ниво пре кризе и да су у посебно рђавом положају сектори који доста запошљавају. Тако да ће се пад запослености наставити или бар неће бити неког осетног повећања. За ове готово три кризне године, о стању на тржишту рада политика је најмање бринула. А не изгледа као да ће се било шта променити у блиској будућности – сматра Глигоров.
Јасна Петровић- Аница Телесковић
Незапосленост и запосленост
У Београдском региону, стопа незапослености износила је на крају априла 18,9 одсто, а у Војводини 22,9 одсто. У региону Шумадије и западне Србије стопа незапослености износила је 22 одсто, док је у региону Јужне и источне Србије износила 24,8 одсто.
Највећа стопа запослености била је у региону Шумадије и западне Србије и износила је 37,8 одсто, затим у Београду, 36,5 одсто, у региону Јужне и Источне Србије 35,3 одсто, а најмања је забележена у Војводини и износила је 35 одсто.
Танјуг
