Брисел – Немачки политичари се плаше да уколико безусловно дају датум почетка преговора Србији да ће у том случају Србија стати са техничким преговорима, изврдавати или успорити процес примене договореног са Приштином, каже у разговору за „Политику” Наташа Вунш, експерт за европске интеграције и западни Балкан у Немачком савету за спољне односе. Према њеном мишљењу, немачки политичари су превише притисли Србију и непотребно инсистирају да се све договорено споразумом између Београда и Приштине примени што пре.
Који је главни разлог зашто Немачка не жели да се одмах одреди тачан датум почетка преговора, када Берлин има могућност да у оквиру Савета министара блокира тај процес приликом потврђивања преговарачког оквира ЕУ или отварања поглавља?
Управо тако. Кад год процени да Србија не испуњава договорено, Немачка има могућност да заустави тај процес, како приликом одобравања преговарачког оквира који је неопходан за почетак преговора, тако и приликом отварања и затварања сваког преговарачког поглавља. Међутим, у овом случају није проблем у Србији већ у унутрашњој политичкој атмосфери у Немачкој и односу према проширењу ЕУ. Ко год прати немачке медије могао је да примети да протеклих месеци постоји веома негативно извештавање о томе зашто уопште Хрватска улази у ЕУ. Уз такву медијску кампању и негативну атмосферу у јавности према уласку Хрватске, чије придруживање је Немачка свесрдно подржавала, можете замислити каква би реакција била да је сада у том пакету и Србија добила тачан датум, иако сви знамо да ће проћи године до пуноправног чланства Србије у ЕУ. Због такве атмосфере, а имајући у виду и септембарске парламентарне изборе, немачки политичари желе да одложе давање датума Србији, а модел за то је пронађен у томе да желе у децембру да провере да ли је у потпуности примењен бриселски споразум.
У декларацији Бундестаг је истакао да Немачка пре пуноправног чланства Србије у ЕУ очекује и „пуну нормализацију односа” Београда и Приштине. Да ли то значи да Немачка очекује да Србија, пре уласка у ЕУ, призна Косово?
Да. Немачка управо то очекује и то све јасније и гласније говори. То може да се догоди и дан пред учлањење, али је неизоставно јер је тешко замислити да ЕУ дозволи улазак земље која нема дефинисане границе. Осим тога, сва преговарачка поглавља којима се уводе европски стандарди у Србији односиће се на територију без Косова, док Косово има посебан пут европских интеграција који је далеко иза оног на којем је Србија.
Да ли немачки политичари, а и остали европски политичари, то кажу веома јасно српским политичарима или је то увек у некој дипломатској форми?
Мислим да им све јасније то говоре, а то сам чула и од два посланика Бундестага и једног високог немачког дипломате, који кажу да није могуће да Србија уђе у ЕУ без признања Косова. Мислим да се уопште више и не разматра да би Србија могла да поново под своју власт стави Косово. С друге стране, постоје и практичне ствари због којих ће се инсистирати на признању Косова, као што је на пример представљеност Србије у Европском парламенту у којем убедљива већина подржава независност Косова.
Какав споразум Бундестаг очекује од Београда и Приштине када у декларацији наводи да очекује да нормализација односа мора да напредује са циљем постизања „правно обавезујућег споразума”?
Премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи постигли су договор, али много тога се договара и у техничким преговорима тако да Немци желе да се сви договорени детаљи ставе у својеврсни оквир, који би био „правно обавезујући споразум”. Лично, не знам како је могуће постићи тај оквир а да се то не уради без неке врсте међусобног признања и биће веома тешко постићи тај договор тако да обе стране буду задовољне.
На састанку Савета министара, Немачка и још неке земље су инсистирале да сваки корак унапред Србије у европским интеграцијама буде праћен истим кораком унапред Косова. Да ли то значи да би, на пример, неслагање држава чланица ЕУ око Споразума о стабилизацији и придруживању са Косовом могло да опструише на другој страни напредак Србије, по систему „ако не дајемо ништа Косову, нећемо дати ни Србији”?
То би било веома проблематично, јер се свеукупни процес европских интеграција заснива на томе да се напредак сваке државе анализира засебно. Инсистирање Савета министара да се у исто време отворе са Србијом преговори о чланству а са Косовом преговори о ССП-у заправо је њихов покушај да обема странама дају својеврсну награду за постигнуте споразуме, и по мени то је добро решење.
Политика
