Ваљево – У част најпрофитабилније српске воћке малине јуче је, по 51. пут, у Бранковини код Ваљева одржана традиционална привредно-туристичка манифестација „Дан малине” у чијем наднаслову је стајало „Срце Србије”. Међутим, лако се могло догодити да од овог скупа и ритма срца не буде ништа јер до последњег момента није било заинтересованих за његову организацију. Захваљујући томе што се Туристичко друштво „Љуба Ненадовић” из Бранковине, које је давне 1962. године било покретач и први организатор „Дана малине”, прихватило улоге домаћина нико није поцрвенео.
Да би то био велики пропуст, па и срамота, сведочи и то да се јуче у Бранковини окупило око 40 произвођача малина из ваљевског краја као и група њихових колега из Удружења воћара из Ариља. И поред свих проблема који прате ову производњу они су на изложбу која прати манифестацију донели своје репрезентативне плодове, али и много оптимизма када је у питању малинарство које годинама иде силазном линијом. Овогодишњи род, како смо чули, за 30 одсто је мањи, пре свега због последице прошлогодишње суше, али је за утеху што су плодови изузетног квалитета што прати и просечна откупна цена од преко 190 динара за килограм уз стални њен раст. Берба у ваљевском крају је тренутно на половини и потрајаће још две до три недеље када ће се прецизније знати овогодишњи род с нешто више од 2.000 хектара.
После отварања манифестације „Дан малине” професор др Миладин Шеварлић, у изјави за наш лист, казао је да су код нас, када је у питању малинарство, у старту направљене одређене грешке а понајпре изостанак самоорганизованости произвођача, прерађивача и извозника. Изостало је формирање сопствених расадника и матичњака, напомињући да све време увозимо саднице које, циљано или не, уништавају нашу производњу. Навео је да ми нисмо озбиљно схватили и пратили конкуренцију при том наводећи пример да је Пољска од 2008. године површине под малином повећала за 25.000 хектара и на тај начин по количини и ценовно скоро елиминисала српску малину на улазним рампама тржишта ЕУ, без обзира на то што је наша бољег квалитета.
Међутим, и поред свих ових пропуста и околности он сматра да још постоје шансе да се наше малинарство врати на велику сцену, с обзиром на поднебље и друге повољности, али не уз спискове нереалних жеља и приче, већ путем бројних и конкретних активности у чијој основи ће бити максимално поштовање науке и струке. Иначе, дуже време малина из Србије користи се, како смо чули, као зачин за сличне плодове који су произведени на другим меридијанима.
Милијан Исаиловић из ваљевског села Суводања, који под малином има око један и по хектар, на 700 метара надморске висине, задовољан је родом, квалитетом и откупном ценом. Каже да је било нереално очекивати после прошлогодишње неупамћене суше да буде боље и по њему оно што је најбитније малине су се добро опоравиле. Он очекује да ће убрати нешто више од три тоне а за плодове микерa већ добија од откупљивача 200 динара за килограм.
Милан Марковић из околине Става, који је био један од најмлађи учесника на „Дану малине”, није задовољан родом, али на квалитет нема замерке и очекује да ће с хектара убрати преко две тоне малина а на актуелну откупну цену од 190 динара нема примедбу.
На манифестацији смо затекли и Младена Марића из села Сушице који с преко три хектара под малињацима у роду има и скоро два хектара матичних засада. Он је награђен за увођење нових јесењих сорти међу којима је и пољска полкаод које очекује да ће постати прави хит у ваљевском крају.
На изложби је поред микера и тјуламена највише било виламета и мање количине аутохтоних сорти. У гајбама произвођача Божа Јоковића из Ариља, иначе председника Удружења тамошњих воћара, посетиоци су могли да виде и пробају плодове тјуламена који откупљивачи тренутно плаћају 300 динара за килограм.
Организатор 51. манифестације „Дан малине”за највећег робног произвођача прогласио је Милана Савића из Доњих Лесковица, највећи принос, преко четири тоне по хектару малина, имао је Живан Станић из Суводања, за иновације у производњи награђен је Драган Тадић из Горње Буковице док је Милорад Раковић из Доњих Лесковица добио признање за најуређенији засад.