ДОКУМЕНТ КОЈИ РАСКРИНКАВА ВИСОКИ САВЕТ СУДСТВА – У СЛУЖБИ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ

Ната Месаровић: Мора се имати у виду да су ово седнице о већању и гласању о приговорима нереизабраних судија… уколико би постојао снимак, могао би да буде доступан јавности. Ко сматра да је обавеза да се тонски снима седница Савета?  

(За тонско снимање гласало је шест чланова ВСС, док је пет било против) 

Бошко Ристић: Уколико председник Савета дозволи да се снима седница, нећу учествовати у даљем раду, напустићу седницу… 

Ната Месаровић: Ја сам председник ВСС и седнице се неће симати…

Релевантне међународне и домаће струковне организације, као и стручна јавности у земљи и иностранству, сложни су у оцени да је тзв. реформа правосуђа у Србији заправо најобичнија политичка лакрдија, која извршена под фразом „европски стандарди“. О томе колики утицај на рад ВСС преко својих експонената Нате Месаровић, Снежане Маловић и Бошка Ристића, имају Демократска странка и кабинет Бориса Тадића, илуструју конкретни документи. Један од таквих докумената, који је обелоданило Друштва судија Србије и који је интегрално објављен на сајту „Пиштаљка“ је и записник са Осме редовне седнице сталног састава ВСС, која је одржана 20. и 22. јуна 2011. године (у ВСС заведен под бројем: 06-00-20/2011-01, од 25. јула 2011. године). Осим поменуте тројке, седници ВСС присуствовали су и остали чланови тог тела – судије Мирјана Ивић, Милимир Лукић, Александар Стоиљковски, Благоје Јакшић, Соња Виденовић, Бранка Банчевић, адвокат Дејан Ћирић и професор Предраг Димитријевић. Иначе, нешто касније бива ухапшен судија Благоје Јакшић (23. септембар), док судија Милимир Лукић подноси оставку (23. новембар) због, како је и сам навео у тексту оставке, политичких притисака.  

НОЋНО ЗАСЕДАЊЕ ВСС Иначе, на спорној седници већало се о само једној тачки дневног реда и то – Одлучивање ВСС о приговорима судија којима је престала судијска дужност. У питању је прва седница на којој је судбина нереизабраних судија разматрана по други пут, након жестоке интервенције Европске комисије и Уставног суда Србије, али и након реакције стручне јавности.  

На спорној седници ВСС је размотрио 41 приговор нереизабраних судија, док је 71 приговор размотрен на истој седници, која је настављена два дана касније. Већина приговора је одбијена или одбачена, за један број приговора је одложено доношење одлуке, док је један мањи број приговора усвојен, те су тако практично судије реизабране из другог пута. У првом дану заседања, 20. јуна, Бошко Ристић је напустио седницу у 16:30 часова „због гласања у Одбору за управу и правосуђе у Народној Скупштини“, па се се вратио у 17:55 часова. За тај сат и по Ристић није много пропустио јер је ВСС размотрио свега три приговора нереизабраних судија, од чега је један усвојен, други одбачен, док је у трећем случају одлучено да се одложи доношење одлуке.  

Иначе, седница ВСС првог дана трајала је до 22:30 часова, а отопчела је у 13:30 часова, и из самог записника се не види да ли је уопште прављена било каква пауза у раду тог органа. Наставак седнице био је превиђен за 22. јун у 14 часова, али је ВСС са радом отпочео тек у 16:15 часова и заседао је до 01:00 часова иза поноћи. Ни за други дан заседања у записнику се не наводи да ли је прављена било каква врста паузе за кафу, ручак или физиолошке потребе чланова ВСС!?  

НАТИНА „РАМПА“ ЗА ЕУ За време трајања седнице, осим одлучивања по приговорима, отварана су нека од шкакљивих питања и пружане су одређене информације од председнице ВСС Нате Месаровић. Тако је она на почетку седнице упознала чланове са позивом Венсана Дежера за ручак, који је предложен за четвртак 21. јул, на коме би поред ње присуствовали и председници комисија (мисли се на комисије које одлучују о приговорима судија, а које чине поједини чланови ВСС), али да она због обавеза не може да се одазове позиву, док су чланови председници комисија заузети рочиштима. Интересантно је да се у записнику не наводи какав је став ВСС заузео по питању позива за ручак са Дежером, а још интересантније је то да је Месаровићева овим буквално „охладила“ Дежера. Она је такође информисала ВСС „о захтевима Европске комисије да њихови представници присуствују седницама ВСС приликом одлучивања о приговорима“.  

Имајући у виду да је актуелна седница заказана како би се на истој већало и гласало о приговорима који су на дневном реду Ната Месаровић сматра „да тај поступак треба да буде затворен за јавност“, наводећи да „посматрачи до сада нису истакли ни једну примедбу на рад комисија, као ни подносиоца приговора“. А управо се накнадно испоставило да је Ната Месаровић тог 20. јуна изговорила ноторну неистину те да су посматрачи из ЕУ написали поражавајући извештај о одлучивању и самом начину раду ВСС.  

РИСТИЋ: ЈА ДА НЕ ГЛАСАМ?! Када је реч о члановима ВСС који су учествовало у раду првог сазива тог тела, Ната Месаровић каже да је „пре две недеље била на састанку у Влади Републике Србије“, те да је том приликом „премијер Мирко Цветковић истакао да је држава преузела обавезу да се чланови првог састава по функцији уздрже приликом гласања“. Такође, Ната каже да „сматра да је уздржавање лични чин“ те да ће „од случаја до случаја одлучити да ли ће се уздржати приликом гласања или не“.  

Иначе, треба имати у виду да се овде мисли на чланове по фуникцији – и то Нату Месаровић, Снежану Маловић и Бошка Ристића – јер су управо они учестовали у раду ВСС када су доношене прве скандалозне одлуке о селекцији и избору кандидата на судијске функције. Због тога је премијер Цветковић на себе преузео обавезу, да под притиском ЕУ и Венецијанске комисије, условно речено, у ВСС стопира гласове политичких фигура и пулена ДС. Ваљда би тиме требао да се створи некакав привид објективности приликом разматрања приговора нереизабраних судија, као да преостали чланови ВСС такође, на неки начин, нису инструментализовани од режима. 

Изгледа да се на констатацију председнице ВСС осетио позваним па се вероватно зато и огласио управо функционер ДС Бошко Ристић, који је по функцији као Предедник одбора за правосуђе Народне Скупштине РС члан ВСС. „Бошко Ристић је поновио да је и на састанку са господином Дежером приликом усаглашавања текста Правила истакао да то представља притисак на Савет, али да је свестан обавезе коју је држава преузела, као и да себе сматра одговорним у вршењу јавне функције која му је поверена, те ће у сваком случају одлучивати да ли ће се уздржати од гласања или не“, стоји у записнику са седнице ВСС.  

Даље у записнику стоји да је Снежана Маловић навела „да је на Венецијанској комисији указивала на то да уздржавање од гласања представља лични чин и да може говорити само у своје име“. Дакле, из овога се види да је директива којом је у обавези да се уздржи од гласања свима тешко пала, а можда најтеже функционеру ДС Бошку Ристићу, који иначе у правосудним круговима важи за сиву еминенцију. 

ПРИТИСАК НА УСТАВНИ СУД Ната Месаровић информисала је чланове ВСС о дотадашњим активностима Уставног суда у погледу оцењивања уставности и законитости појединих одредаба Закона о судијама и Закона о ВСС. Из садржине записника види се да Месаровићева отворено признаје да се у више наврата поводом конкретних предмета обраћала председнику Уставног суда. Како каже, у свом обраћању, сугерисала је „на неопходност брзог одлучивања Уставног суда у тим предметима“ поводом поступка за оцену уставности Закона о изменама и допунама закона о судијама.  

Када је реч о поступку оцене одредаба Закона о ВСС, Месаровићева каже да се у два наврата обраћала председнику Уставног суда „тражећи да у што краћем року Уставни суд донесе одлуку о уставности оспорене одредбе тог Закона“. Исти сценарио је поновљен и у случају оцене уставности одредаба Закона о изменама и допунама закона о ВСС. „Обавестила сам председника Уставног суда указујући му на значај благовременог одлучивања Уставног суда у том предмету“, казала је Ната Месаровић на седници ВСС. Шокантна је чињеница да председница ВСС утиче на поступање Уставног суда Србије који би по природи свог посла требало да буде изнад правосудне гране власти и да функционише по уставном начелу самосталности и независности.  

Ако Ната Месаровић даје себи за право да слободно врши притисак на председника Уставног суда, шта онда очекивати од основних и апелационих судова у Србији? Шта онда очекивати од Управног суда или од Врховног касационог суда, чији је она председник? Шта уопште очекивати од целокупне судске гране власти, која је подређена утицају извршне власти, односно председнику и најјачој владајућој странци?! Уосталом, из записника са седнице ВСС види се да у реформи правосуђа активно учествују председник Републике Борис Тадић и премијер Мирко Цветковић.  

„Председник Републике обавештен је о поступању Уставног суда у предметима оцене уставности оспорених одредаба Закона о изменама и допунама Закона о судијама, тако што му је 5. маја 2011. године достављена копија другог дописа, који је упућен председнику Уставног суда са захтевом да у тим предметима Уставни суд хитно донесе одлуку“, каже Ната Месаровић на седници ВСС. Додала је и то да је „о начину на који је ВСС извршио избор судија у Републици Србији обавештен и председник Владе“. 

НАТА: САЗНАЋЕ ЈАВНОСТ… На самом почетку другог дана заседања ВСС судија Мирјана Ивић је констатовала да је на седници која је започета 20. јула „дошло до повреде члана 28. Пословника ВСС, којим је прописано да се седнице Савета снимају, односно да се воде стенографске белешке, јер ток седнице није сниман“. На то је Ната Месаревић одговорила да се у цитираној одредби наводи да „о току седнице могу да се воде и стенографске белешке или да се седница тонски снима“, а што према њеном тумачењу „значи да не постоји обавеза“.  

„Такође мора се имати у виду да су ово седнице о већању и гласању о приговорима нереизабраних судија, па ако је већање у сваком поступку тајно, нема разлога за тонским снимањем. Поред тога, уколико би постојао снимак, могао би да буде доступан јавности“, казала је Ната Месаровић. Истим поводом члановима ВСС обратила се и министарка Снежана Маловић, која је, према наводима из записника, рекла да сматра да „седнице Савета о већању и гласању не треба да се снимају јер је реч о поступку који је тајна“. Месаровићева је затим предложила члановима ВСС да се изјасне у погледу тога да ли је дошло до повреде Пословника тиме што седница од 20. јуна није тонски снимана. Тако је гласањем одлучено да Пословник ВСС није повређен јер је само судија Мирјана Ивић гласала за. 

Б. РИСТИЋ: НАПУСТИЋУ ВСС Председница ВСС Ната Месаровић је поставила питање: „Ко сматра да је обавеза да се тонски снима седница Савета?“. Шест чланова (Мирјана Ивић, Милимир Лукић, Александар Стоиљковски, Благоје Јакшић, Соња Видановић и Бранка Банчевић) били су за, до је њих пет било против тонског снимања седнице.  

„Бошко Ристић је истакао да, уколико председник Савета дозволи да се снима седница, неће учествовати у даљем раду, да ће напустити седницу, као и да ће штитити своја уставна права истичући да му се на овај начин онемогућава да гласа и износи своје мишљење“, дословце се наводи у записнику ВСС. Након ове Ристићеве констатације, Ната Месаровић је рекла „да је председник ВСС и да по Пословнику управља седницом и да неће снимати седнице Савета приликом већања и гласања, имајући у виду да је овај поступак тајан, као и да Правила за поступак преиспитивања одлука о престанку судијске дужности прецизно прописују да председник Савета заказује седницу о већању и гласању о предлогу Комисије“. 

ПРИТИСАК РЕЖИМА Због оваквог начина заседања и одлучивања ВСС, није ни чудо то што су у свом извештају посматрачи Делегације ЕУ у Србији оцрнили начин на који је извршен општи реизбор судија и тужилаца у Србији. Према њиховом запажању, „цео поступак преиспитивања одлука о неизабраним тужиоцима спроведен само да би задовољио форму и уџбенички је пример извргавања правде руглу, решења су заснована на произвољним оценама и немају основу у доказима представљеним током поступка“. А да је на делу извргавање правде руглу, евидентно је и из препорука које је написао Заштитник грађана Саша Јанковић, а према чијем мишљењу би ВСС требало „да прекине са радом у садашњем саставу“.  

Иначе, веома је индикативно да је ВСС 26. августа одржао седницу на којој је усвојен скандалозан закључак. Наиме, тада су се све судије које су по изборној функцији постали чланови ВСС (осим касније ухапшеног Благоја Јакшића, који је био на годишњем одмору) изјасниле да ни на једног од њих нико из извршне власти нити министар правде Снежана Маловић не врше било какав утицај или притисак у погледу рада, осносно одлучивања у ВСС. Међутим, текст оставке судије и члана ВСС Милимир Лукић, као и писмо које је Друштву судуја Србије из притвора упутио ухапшени судија и члан ВСС Благоје Јакшић, демантује наводе да се у ВСС ради и одлучује слободно, самостално и без политичких притисака.  

„Поједини чланови ВСС, после одржаних рочишта на Комисији ВСС, износе једно мишљење и суд, на бази кога се гласа и доноси предлог одлуке који се прослеђује Високом савету судства, а на седници ВСС, на којој се одлучује о том истом предлогу, исти тај члан се изјашњава потпуно другачије, а да се при томе, чињенично стање ничим није изменило“, између осталог, овим речима је судија Милимир Лукић образложио своју писмену оставку.