Никос Арванитес, АТИНА
Најава нове европске владе. Немачка „жртвује“ Грчку? Богаташи ће изгледа морати више да плате ако желе опстанак капитализма
Заседње 42. форума у Давосу посвећено је глобалној кризи, судбини капиталистичког система у свету и трагању за новим обликом организовања Европе, посебно ЕУ. Немачка канцеларка Ангела Меркел изашла је са новим концептом Европе. Мерекова каже: “Моја визија је једна политичка унија, јер Европа мора ићи таквим својим путем. Морамо се приближити једни другима када је реч о законима и политици. Током дужег процеса пренећемо сву моћ у руке Европске комисије која ће на крају водити Европу као једна нова, уједињена европска влада”.
Овај концепт “нове ЕУ” подразумева много већи степен централизације власти и доминацију неколико држава и тзв “европске владе” која је очигледно део тзв “светске владе”. По Меркеловој, пројекција будуће ЕУ је “супер држава”, односно корпоративно-олигархијска владавина из једног центра преко ЕК коју ће чинити олигархије Новог европског поретка. Досадашња позиција ЕУ полако нестаје – по Ангели Меркел.
Немачка одговорност за ЕУ
Истовремено, немачка канцеларка бацила је сумњу на изгледе да се Грчка у већој мери спаси од економског слома. Она сматра да досадашњи напори за спас Грчке и еврозоне нису успели и да мере штедње нису дале праве ефекте, па се може очекивати да се Грчка јединим делом подржи, а да се у другом покушају “пусти низ воду”.
Амерички филантроп Џорџ Сорош сматра да је Немачка одговорна за кризу у ЕУ јер је у кризним државама односно на периферији ЕУ поставила “високе критеријуме
Пре званичног отварања Форума, познати инвеститор Џорџ Сорош оштро је напао европски кризни менаџмент који предводи Немачка. Он је оптужио Немачку да је европским државама у кризи поставила недостижне циљеве и тако их заправо окренула против себе. Управљање кризом ствара отпор у „земљама периферије“, рекао је Сорош.
Економиста Ноуриел Рубини је на почетку скупа у Давосу изрекао једну тешку процену за Грчку и еврозону . “Периферија еврозоне бележи озбиљну рецесију. Стога еврозони данас треба мање штедње, а више раста. Ако то не учини, Грчка ће можда бити прва земља која ће иступити из еврозоне, и то за годину и по дана. Грчка ће прва реструктурирати свој дуг и мислим да неће бити једина”. По процени Рубинија, евро би требало ослабити за 20 или чак 30 одсто како би се помогло економијама еврозоне. Главна идеја је да евро буде у равни или чак нешто слабији од америчког долара.
Социјане побуне у ЕУ и САД
Незапосленост је у ЕУ крајем 2011. достигла максимум од 9,8 одсто, што значи да је без посла било преко 23 милиона људи, од којих 20 одсто чине млади. Раднички синдикати у Европској унији позвали су на паневропски протест против мера штедње 29. фебруара, уочи самита европских лидера. Постоје реалне опасности од провале социјалног бунта у ЕУ, али и САД, нижих и средњих слојева који би довели до “ланчане реакције” незадовољства и успона политичког, социјалног и другог радикализма у Европи и САД.
-Шта ћеш ти да радиш после “Окупације Волстрита”?
-Нешто што сам радио и пре… окупираћу подрум мојих родитеља
Евидентна је криза капиталистичког модела у Европи и САД и да се траже на модалитети за економске и социјалне доктрине капиталистичког друштва. Зато није ни чудно упозорење дирекора “Кока-коле” Мутар Кента који каже:
“Сви морамо да обезбедимо да капитализам буде повезанији са друштвом него до сада, и морамо да обновимо послове. Када дође до опорезивања богатих, међутим, моћни тешко постижу јединствен став. Противници тврде да би оваква мера додатно успорила већ успорени светски раст. Други, пак, наглашавају да без боље равнотеже не само да неће бити раста, већ свету прети понирање у провалију.”
Терет кризе је данас на сиромашнима и средњем слоју. Повлашћене олигархије нису битније уздрмане и оне себе зову “зашитиници “ капитализма и слободног тржишта. Богати, изгледа, ипак морају платити знатну цену да би нижи и средњи слојеви друштва добили шансу и да не додје до глобалне социјалне побуне у Европи и САД.
Балкан Магазин
