СРПСКИ трговци су на врху по висини зарада. Њихове марже су “пословна тајна”, али велике разлике у ценама истих производа показују да од произвођача до рафа цена “отежа” просечно 23 одсто, најмање шест пута више него у европским трговинским кућама. Док је њиховим колегама свуда на планети довољна маржа од десетак одсто, у нашој земљи профит трговаца на појединим артиклима износи чак 150 одсто. Њихове апетите протеклих година зауздава једино беспарица већине потрошача у Србији.

Трговачке марже у нашој земљи и иностранству разликују се код готово свих производа. Највише, ипак, боле зараде продаваца на цени хране. Истраживања показују да су марже чак и код основних намирница вишеструко веће. На цени брашна поједини трговински ланци зарађују и до 55 одсто, разлика у набавној и продајној цени шећера износи до 35 одсто, а јестивог уља до 33 одсто. Код млека је тај распон често око 20 одсто.

Трговци у Црној Гори имају марже од 20 до 30 одсто. У Словенији су просечно 23 одсто, али ју Републици Српској само осам одсто. Истовремено, велики светски трговински ланци задовољни су знатно мањим делом “колача”. Француски “Карфур” који годишње има обрт већи од 120 милијарди долара, зарађује просечно 0,5 одсто на разлици у цени. Кроз рачуне америчке компаније “Волмарт” годишње прође око 400 милијарде долара, а маржа им је 3,6 одсто. Енглески “Теско” током године “обрне” више од 90 милијарди долара, иако им зарада просечно износи 4,1 одсто.
РАЗЛИКЕ ЗАШТО су патике познатог светског произвођача често и до 40 одсто јефтиније у Бечу него у Београду? Слично питање може да се постави и за брендиране чизме, панталоне, јакне…
Велики трговински ланци у Европи израчунали су да им је исплативо да на гардероби и обући зараде десетак одсто, али код нас маржа на фирмираним фармеркама већа је и од сто одсто. Код патика иде и до 150 одсто.

Потрошачи истичу да је велика слобода трговаца у формирању својих цена последица недостатка конкуренције, али и да на цене утичу и скупа и неефикасна држава, корупција, монополи, скупа домаћа производња…

– У појединим истраживањима било је случајева где је маржа била вреднија и од произвођачке цене – каже Петар Богосављевић, председник Покрета потошача. – Марже су пословна тајна трговаца, али се веома лако могу израчунати на основу осталих података.

Водећи прехрамбени снабдевачи у Србији кажу да се ценовници формирају под утицајем тржишта, да зависе од врсте производа, бренда и разних трошкова – од струје до транспорта. Последњих година на цену утиче и стандард потрошача у одређеним деловима Србије. Тако се исти производ у истој трговинској кући нуди по различитим ценама на северу наше земље, у односу на њихове радње на југоистоку. Тамо где је већа куповна моћ, цене су нешто више него у срединама са скромнијим стандардом.