Ко је у оваквој данашњој Србији померио памећу? Да ли је то народ који све сиромашнији, пониженији и незадовољнији ћути? Или су то његови политички прваци који су тврдоглаво ступајући на капитулантски пут без повратка ушли у ризик који нас, не дај боже, води у нове сукобе, међусобна трвења и уништавања, иако смо све мањи и неважнији?
Лудило данас у Србији ипак има систем, а скривен је у често помињаној тачки 3 васпитаног немачког ултиматума, који нам је испоручен пре неколико недеља и врло је јасан: променити свест Срба. Тиме се може објаснити како је могуће да једна држава каква је Србија званично не скида вапијући поглед за помоћ с оних који су је пре тога милосрдно бомбардовали, па јој отели територију, па је на крају уцењују и говоре да и она и њени поданици мора другачије да мисли и делају него до сада.
У таквим околностима српски политички прваци нам, као саучесници овог својеврсног менталног инжењеринга, говоре да је управо у току обрачун с митовима. Највећи део духовно и материјално осиромашених Срба, затрованих коктелом рајетинског и неоколонијалног менталитета, не пружа ни елементарни отпор самоодржања, препуштајући се политичком третману намењеном профилу идиота који одавно не мисле својом главом.
Сва ова питања и дијагнозе роје се после још једном поновљеног сазнања да ће Србија, упркос томе што је бриселским споразумом добровољно укинула сопствену државност на Космету, остати ускраћена за улазак у ЕУ најмање још седам-осам година, будући да је најављено стопирање пријема до 2020. године. Уместо датума, зеленог светла или нечег трећег мање-више опипљивог, Срби су по ко зна који пут добили шарену лажу.
Питање: ко је у Србији луд? – поставља се, јер упркос оваквом епилогу српског европског пута, у милој нам отаџбини настављају да без стида објављују податке о тобожњој историјски невиђеној подршци, најпре првом потпредседнику Владе, а потом и странки на чијем је челу. Аца Национале ставља се по популарности у исти ранг са Нолетом, новине врве од резултата истраживања агенција за јавно мњење за које су чули само у ужој фамилији тамошњих запослених.
Напредњачки спин мајстори продају нам задовољство народа у огромним количинама. Све мање је новца за живот, држава нам је све краћа, са перспективом да се тај процес настави, они којима самопоштовање још није до краја уништено имају осећај гађења пред понижењима и самопорицањима којима нас из дана у дан излажу наше политичке ведете, али је задовољство народа и подршка Томи, Аци и незнатно Ивици – фантастична. Лаж се у овој технологији манипулације одавно представља као истина, намазаност и лукавство као одлика некомпетентних и неуких продаје се као мудрост, а лицемерје које преовладава у односу са сопственим бирачима назива поверењем.
Ако је већ толико задовољство народа и поверење у власт, откуда прича о продаји магле звана – реконструкција Владе Србије. Када нам истраживања говоре да владајућима расте рејтинг, а народ се свакодневно убија од среће због живота у Србији, аман не треба ништа мењати, ни реконструисати. Осим ако нас политички прваци не третирају као прилагодљиву глупу масу која може да се обликује на начин како то тражи немачка тачка број три.
Први резултати и успеси већ су забележени. И то управо на духовном плану, где су захвати најкомпликованији, али дају најбоље резултате. Отуда је за данашњу Србију природно да РТС обележи 120 година Крлеже, а заборави исту годишњицу Црњанског, да се срамном скромношћу одужи 200. годишњици великог Његоша, да због штедње готово заборави на Дан Тесле, али се зато отвори за Милански едикт… Стварно, после свега тога, ко је у оваквој данашњој Србији – нормалан?
Др Радивоје ПЕТРОВИЋ
Вести
