Мафијашки послови клана Изетбеговић

Сарајевска врхушка – Алија Изетбеговић, Хасан Ченгић и бивши премијер Харис Силајџић успели су да лично “освоје” 900 милиона од 1,8 милијарди долара, које су САД и арапски свет издвојили средином 90-их година за обнову разорене земље.

Свих 900 милиона долара је легло на специјалне и тајне рачуне овог муслиманског тројства. И данас, Сарајево има тајне рачуне, на које долазе милиони долара и евра из муслиманских земаља. Све трансакције иду преко “хуманитарних фондова.”

Детаљније ћу вам описати једног из овог тројства – Алију Изетбеговића (1925 – октобар 2003). Године 1946, он први пут завршава у затвору на три године, због активности за време Другог светског рата. Године 1983, он још једном бива затворен, овог пута због контрареволуционарне активности. Суд га је прво осудио на казну затвора у трајању од 14 година, али је потом била смањена на девет. У новембру 1988, био је помилован. Године 1989, Изетбеговић ствара “Странку демократске акције.” За председника је изабран 1991 године, а у априлу 1992 започиње грађански рат прво са Србима и Хрватима, а од марта 1994 – само са Србима.

Изетбеговић од демократе постепено прераста у фундаменталисту. Посебно је био близак са поглаваром муслимана у Босни и Херцеговини, Мустафом ефенди Церићем, који се одувек показивао нетрпељивост према другим религијама. Алија Изетбеговић, који се строго придржавао канона ислама, пажљиво је слушао савете господина Церића. И један и други су отворено говорили да сво зло и мржња у Босни долази из чињенице да ислам не разумеју и не прихватају у Европи.

Породица Алије Изетбеговића

Алија Изетбеговић има две кћерке, Лејлу и Сабину, и сина Бакира. Лејла – математичар, Сабина – специјалиста за стране језике, син – архитекта. Алија Изетбеговић је успео да за живота угради у “златно државно језгро” не само своје пријатеље из затвора, већ и готово све рођаке – и блиске и даље. Син Бакир је током опсаде Сарајева пробио тунел испод аеродрома. Кроз њега су за велики новац изводили народ из опкољеног Сарајева и увозили “војни дефицит” из Хрватске и Словеније – цигарете, алкохол, морске плодове и томе слично. Људи су патили од глади, а у ресторанима, где је одмарала локална политичка и мафијашка елита, пила су се скупа европска вина и јела свежа јадранска риба и друга “светска јела.” Бакир је на тунелу зарадио неколико милиона долара. Американци су, у више наврата, скретали пажњу Изетбеговићу на незаситост његовог сина. Али, Бакир је остајао близу и власти и бизнису, уопште, и татици и великим парама.

Сестрић Емин Скопљак је читав рат заузимао висок положај у обавештајној служби, а затим је прешао у привреду. На челу ПТТ, Изетбеговић је поставио мужа своје најстарије кћерке, Лејле, Јасминка Акшамију. Сама Лејла је цео рат провела у Турској. Најмлађа и омиљена ћерка Сабина је била уз оца и предано радила за њега као преводилац – сам председник Босне и Херцеговине није знао нити један европски језик. Господин Изетбеговић није заборављао ни остале своје рођаке и унуке. Већина тих “даљих рођака” је радила у његовом апарату. Један од њих – Бакир Садовић (унук сестре председника) био је официр и одговоран за везу са Војском. Њему је Алија Изетбеговић поверавао посебне мисије.

Посебно вредан пажње је портпарол Изетбеговића, Мирза Хајрић. Овај човек је учествовао у свим међународним преговорима Изетбеговића и био веза са исламским организацијама. Прича се да је он организовао заједно са Хасаном Ченгићем долазак Осаме бин Ладена у Сарајеву 1993. Оба су присуствовала приватном састанку Осаме бин Ладена и Алије Изетбеговића. Добро знам Мирзу из свог рада у Сарајеву. Он ми је помогао да добијем неколико интервјуа са Изетбеговићем (од 1992 до 2001). Последња пут сам срео Мирзу Хајрића у Сарајеву 2002, тада је био директор предузећа “ФОРЕИГН ИНВЕСТМЕНТ ПРОМОТИОН АГЕНЦY ОФ БОСНИА АНД ХЕРЦЕГОВИНА”.

Међу највећим пријатељима Алије Изетбеговића је био Хасан Муратовић. Причало се да је за велики новац добио титулу доктора наука у Љубљани, а не у Сарајеву. Ипак, маркетиншка фирма је била само регистрована на његово име – њом је управљао Муратовићев син. У младости, Хасан Муратовић је био секретар Омладинског савеза у једном од предграђа Сарајева. Током свог премијерства, успео је да илегално заради око 200 милиона долара од разних хуманитарних акција и дозвола за транспорт дроге преко Игмана и тунела испод аеродрома “Бутмир”. Муратовић је био члан парламента и шеф делегације БиХ у ПССЕ (Стразбур) То му је дало одличне могућности за контакте са Албанцима, пре свега, са садашњим премијером. Албаније, Сали Беришом. Лично, гледао сам њихов пријатељски разговор на маргинама Парламентарне скупштине Савета Европе у пролеће 2004.

Глас Русије