Новости истражују – Која су уска грла у нашој енергетици и има ли начина да се превазиђу. Због ниског водостаја река током ове зиме производња киловата била је преполовљена
УВОЗ енергената у Србији ове године биће седам одсто већи него лане, предвиђено је Енергетским билансом за 2012. Из иностранства ће морати да пристигну течни нафтни гас и евродизел, редовне испоруке гаса, као и струја за билансне потребе. Ниске цене енергената утичу на застарелост енергетске инфраструктуре, а додатна уска грла настају и када се уроте и временске прилике.
Према најновијој анализи Светске банке, од 2015. године у Србији настаће јаз између повећања потрошње струје и развоја нових капацитета за њену производњу. У очима ове финансијске институције, уско грло настаје и због ниске цене електричне енергије и недостатака дисциплине у редовном плаћању рачуна. А то узрокује неодрживост система и смањује интерес да у Србију стигну нове технологије.
– Електроенергетски систем је стар, непоуздан и неефикасан, јер више од половине електрана старије је од 30 година, а неке ће с временом морати да престану да раде упркос програмима за рехабилитацију – наводе стручњаци Светске банке. – Струја је јефтина, што повећава потрошњу, па “Електропривреда Србије” мора да увози билансне потребе. Зато треба подићи цене од 40 до 80 одсто, развити механизам социјалне заштите, дисциплиновати потрошаче да плаћају и подићи енергетску ефикасност.
У следећих осам година, ЕПС ће ставити катанац на десет електрана, како би повећао укупну ефикасност система. Тако ће се ван погона наћи 1.100 мегавата – термоелектране “Колубара” А1 до А5, термоелектране “Морава”, гасне електране Нови Сад, Зрењанин, Сремска Митровица, као и блокови термоелектрана “Костолац” А1 и А2 и “Никола Тесла” (ТЕНТ) А1 и А2. Готово 62 одсто капацитета ЕПС базирано је на производњи струје из лигнита, па застоји и одлагања у ширењу копова, као што је био случај у “Колубари” са исељавањем Вреоца, могу да угрозе систем. А због ниског водостаја река, ове зиме била је преполовљена производња струје у хидроелектранама.
– После 2000. године, многе хидро и термоелектране су ревитализоване, чиме им је подигнута производна снага и продужен радни век – каже за “Новости” Љубинко Савић, саветник за енергетику у Привредној комори Србије. – Не мислим да би у Србији могао да настане проблем 2015. године, али известан је половином овог века. Домаће електране производе довољно струје за потребе земље, а од хидролошких прилика зависи да ли ћемо имати и нешто киловата за извоз.
Тржиште нафтних деривата у Србији је већ неколико година стабилно, али могућа уска грла уочена су у снабдевању течним нафтним гасом и евродизелом. Престанак рада и ремонти неких од рафинерија у региону, током прошлог лета су условили благу несташицу аутогаса што је резултирало и поскупљењем за неколико динара по литру.
– ТНГ се купује тамо где га тренутно има, он је увек на “посебном режиму”, и поред сезонских несташица, могућ је “испад” неке од рафинерија у региону, што може да се осети на тржишту – објашњава за “Новости” Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.
РУСКИ ГАС
ТРЖИШТЕ гасом у Србији скоро потпуно зависи од снабдевања у Русији. Јер, испоруке “Гаспрома” покривају готово 90 одсто потреба домаћинстава и привреде. Србија је у обавези да уговорене количине редовно плаћа, па и овде доток “отежавају” цена гаса и закаснела наплата. Тако у “Србијагасу” наводе да је цена и сада нижа за око 20 одсто у односу на реалну.
Новости
