БЕОГРАД – Недавно тестирање радника које је спровела италијанска компанија “Бенетон” у Нишу, где је од 89 радника, тест прошло само четворо, покренуло је питање – колико је стручна радна снага у Србији?
Док једни саговорници Танјуга сматрају да је домаћа радна снага стручна и да је већи проблем лош менаџерски кадар, други су мишљења да се у Србији треба што пре ослободити “мита” да имамо стручне раднике, да треба да се што пре ухватити у коштац са тим проблемом, јер ће он, услед већег доласка страних инвеститора, бити све израженији.
Секретарка Удружења индустрије текстила, одеће, коже и обуће Привредне коморе Србије (ПКС) Весна Васиљевић сматра да Србија у текстилној грани има стручну радну снагу, што су потврдили и многи међународни експерти.
“Tо није скупа производња, али је у текстилној индуштрији важно имати паметно осмишљени начин производње. Имали смо једног експерта из Немачке који је радио на ревитализацији текстилне гране. Између осталог, тестирао је највећи број наших текстилних радника и запазио да су они веома добро обучени за рад са машинама, али да има јако пуно празног хода и да је заправо проблем у менаџменту”, рекла је Васиљевић за Танјуг.
Васиљевић сматра да су “Бенетонови” резултати тестирања били очекивани.
“Морамо да знамо да је првобитна Фабрика ‘Нитекс’ која је била добар произвођач памучних тканина, Фротирског програма, производа опреме за личну заштиту, радних одела, а продата је Фирми која производи дијаметрално супротне артикле – мајце, џемпере, лакшу и тешку модну конФекцију”, навела је један од разлога секретарка ПКС.
Васиљевић је нагласила и да је даљи разлог због чега се мало радника пријавило за тест то што се знало да је у “Бенетону” тешко испоштовати норму, јер је доста празног хода – (промена конца, прилагођавање машине), који се не плаћа, а на томе се губи добар део радног времена.
“Tо су многи знали о ‘Бенетону’ и мислим да је то један од разлога што се тако мали број јавио да у тој Форми и остане”, сматра Васиљевић.
Васиљевић је такође мишљења да би за боље еФекте у обуци било упутно да се издваја више средстава која ће бити давана директно предузетнику, а не да се обуке врше мимо Фирме.
Секретарка ПКС је рекла да текстилна индустрија има велики потенцијал – готови одевни предмети били су трећи извозни производ иy Србије, а од извоза је 2011. инкасирана милијарда долара.
Директор Сектора за посредовање у запошљавању Националне службе за запошљавање (НСЗ) Драган Ђукић изјавио је да се не може говорити о превеликој стручности радне снаге у Србији, пошто треба да буду узети у обзир сви ограничавајући Фактори – од Формалног образовања, непознавања модерних технологија…
Директор Ђукић је изјави Танјугу истакао и да у Србији још увек није “заживео” концепт доживотног учења и образовања и да би то требало променити у свести људи.
Ђукић је додао како не треба губити из вида и чињеницу да у укупном броју незапослених који су евидентирани у НСЗ, једна трећина је без икаквих стручних квалиФикација!
“Tачно је да имамо пораст стопе незапослености. Она је према последњим подацима из октобра прошле године негде око 23,7 одсто, али је индикативно да је већа стопа незапослености код особа која немају средње образовање. Tу је стопа незапослености преко 55 одсто, док је рецимо код људи који имају Факултете стопа запослености изнад просека и износи 67 одсто”, рекао је Ђукић
Стопа незапослености је далеко нижа код Факултетски образованих људи и износи 14, 4 одсто.
“Извео бих закључак да се тешко може говорити о стручности радне снаге и да се већ сада виде проблеми када јаке стране компаније које улажу новац, отварају радна места, тешко могу да дођу до одговарајућег кадра. Некада је теже доћи до одговарајућег кадра и није реткост да у процесу селекције од десет људи, уколико су ригорознији текстови, проверу стурчности и способности прође само један”, навео је Ђукић.
Према Ђукићу, са отварањем тржишта, упливом јаких компанија, доласком нових технологија, извесно је да ће се Србија суочити са проблемом да може да понуди слободна радна места, али да нема раднике који имају одговарајуће квалиФикације.
Директор Агенције за посредовање у запошљавању “ЈОБ” Небојша Милетић каже да треба разбити Фаму да смо “ми сјајни, најбољи радници на свету, али да нема ко да нас плати”.
“Наша искуства говоре да данашњи послодавац тражи стручног човека који ће одмах почети да ради. Нема се ни времена, ни новца, да се неко чека да уђе у посао и ‘тренира’ шест месеци или годину дана, па да тек онда почне да прозводи,” казао је Милетић за Танјуг.
Милетић је навео како је из праксе “ЈОБ” уочљиво је да би већ сутра могао да се запосли пословни секретар, инжењер са минималним искутсвом од годину дана, али се на жалост, најтеже запосљаваљу људи са средњом школом, или са Факултетима који нису технички, машински, грађевински или електротехнички.
“Већина кад дође код нас пита за то колика им је плата и радно време? Добро је што имају диплому, али треба да схвате да су без радног искуства и знања они неупотребљиви”, закључио је Милетић.
На евиденцији Филијале Националне службе запошљавања (НСЗ) у Крагујевцу без посла је око 22.000 лица која, у први мах нису спремна на преквалиФикацију иако би им та обука омогућила да брже дођу до радног места, изјавила је данас Танјугу директорка филијале Лјиљана Петровић.
Петровић је изнела како је рад на рачунару данас нешто што се подразумева да кандидат за посао треба да зна, а већ неколико година актуелне су обуке за познавање енглеског или италијанског језика, јер компанија “фиат аутомобили Србија” или њени кооперанти после одабира кандидата, раднике шаљу на обуку у Италију.
“Генерално гледано незапослени не воле да уче и да се образују, али такву одлуку промене тек уз нашу сугестију и када схвате да је едукација данас потреба и услов да одрже или да добију посао”, рекла је Петровићева.
Наглашавајући да НСЗ организује две врсте преквалиФкација и обука и то за тржиште рада али и за познатог послодавца, Петровићева је навела да се у протекле три године преквалиФикало око 1.300 лица.
“Нешто више од 500 лица је ишло на преквалиФикацију за тржиште рада и према нашим евиденцијама 30 одсто тих лица директно је после тих обука добило запослење”, рекла је Петровићева и додала да је више од 800 лица ишло на преквалиФиакцију за познатог послодавца.
“Велики број њих, око 700, са завршеном трговачком школом, Гимнзијом, Економском и Фризерском школом, пријавио се за преквалиФикацију свог основног занимања да би добили посао у компанији ‘Yура’ у Рачи,а још око стотину за друге послодавце, као што су ‘Грах аутомативе’ у Баточини и други”, рекла је Петровићева.
Према Петровићевој, послодавци у Шумадији приликом запошљавања радника најчешће траже особе до 30 година старости, зато што сматрају да треба да улажу у млађе који ће дуже радити за њих.
Међутим, додала је Петровићева, дешава се и да лица која су ишла на преквалиФиакцију и добила посао, после неког времена сама одустану, као што је било “Yури” јер, како су образложили, не одговара им радно време, што морају да путују из Крагујевца, што посао захтева целодневну концентрацију.
Исто тако, додаје Петровићева, догађа се да и послодавац, иако је сам бирао кандидате и био задовољан, после неког времена откаже сарадњу.
“Најчешће примедбе послодаваца су да радници нису довољно мотивисани за давање нових идеја, за иницијативу на радном месту, за брзи напредак њихове Фирме, да не поштују радну дисциплину или неки технолошки поступак”, рекла је Петровићева.
Директорка филијале НСЗ је објаснила да су то најчешћи разлози за отказ, изузимајући главни, економску снагу послодавца који уколико губи тржиште и позиције, најпре смањује број радника.
