Брегалница још без обележја

Званично обележавање стогодишњица Брегалничке битке у Другом балканском рату, пригодно је било уприличено 9. јула, на дан завршетка војничких операција на фронту на Овчем пољу, код Штипа на истоку Македоније, полагањем венаца и свежег цвећа погинулим и умрлим српским војницима у „истуреном“ меморијалу Спомен-капели Доње Карасларе надомак Велеса. Јер, меморијалног обележја погинулим ратницима у Другом балканском рату практично више – нема.

Уверили су у ту сурову истину и потомци погинулих српских ратника из матице Србије и Македоније. Комеморативни поход на места попришта историјског боја у години јубилеја, био је и сурово упознавање са последицама вишедеценијског заборава и немара.

Нажалост, готово да су потпуно уништена и затрта војничка гробља погинулих српских војника на том подручју.

У изводу из дела стручних сагледавања стања споменика, спомен-обележја и гробља погинулих српских војника из Балканских и Првог светског рата на територији Македоније, сачињеног на основу непосредног увида „на терену“, јула 2003. између осталог је снимљено стање и у Штипу и околини. Регистрована је некадашња спомен-капела Каленица са костурницом на Брегалници у Штипу, подигнута као меморијални споменик где је сахрањено око 6.000 погинулих српских војника на Брегалници, Овћену, Јежеву, Калиманском пољу и Рајћином брду… током Другог балканског рата – 1913. године. На Брегалници, у том највећем боју између српске и бугарске војске, на српској страни губици су били око 16.200 војника, а на бугарској више од 25.000 људи. Где су им гробови?

Поменута спомен-капела је била изграђена на узвишењу надомак железничке станице у Штипу, на око три километра западно од града. Но, за време Другог светског рата, бугарски окупатори су обележје у потпуности срушили. На том месту је, касније 1962. изграђена метеоролошка станица. Место костурнице могу да „открију“ само – упућени, будући да не постоји било какво обележје, или „путоказ“ некадашњег комплекса.

У Штипу је као меморијални споменик палим српским војницима из Другог балканског рата била подигнута и спомен-костурница Сењак. И тај комплекс су, нажалост, током Другог светског рата бугарски окупатори сравнили са земљом. Касније, на тој локацији изграђена је тржница и занатски центар. Кости ратника делимично су прикупљене и „склоњене“ на неко од гробаља у том граду, без прецизних података о томе… Ни на Сењаку нема никаквог спомен-обележја, чак ни скромног „знака“ који би макар подсећао да се ту некада налазио велики комплекс са костурницом палим ратницима…

На варошком гробљу у Штипу је била подигнута спомен-капела са костурницом у којој је било сахрањено око 1.300 погинулих и умрлих ратника, а покрај ње био је и велики број индивидуалних гробова војника. И та капела је срушена од стране бугарских окупационих снага за време Другог светског рата. Једино је остао део горње бетонске плоче на костурници испод које су се, кажу неки од старијих грађана Штипа, видели посмртни остаци ратника…

Шездесетих година прошлог века, када су се у Штипу градила нова насеља, на периферији су редовно откопаване људске кости жртава Другог балканског рата, али и умрлих од маларије и колере које су тада харале. Зоран Крстев, који више од три деценије ради у метеоролошкој станици на брду Каленица крај Штипа, изграђеној изнад костурнице погинулих и умрлих војника у боју на Брегалници, подсећа да се „доле налазила спомен-соба са изложеним униформама и оружјем погинулих војника.“

Према историјским подацима, Србија је 1. децембра 1921. на узвишењу Каленица, одакле се као на длану види некадашња линија фронта, подигла спомен-капелу у облику крста, у знак сећања на погинуле војнике на Брегалници. Када је капела срушена, кости војника су, кажу, пренете у бању Кежовица.

АЛБАНЦИ ЗА МЕМОРИЈАЛ – НА ОДЛОЖЕНО

У СЕЛУ Зајас, на западу Македоније, крај пута Гостивар – Охрид, уређује се терен за подизање меморијалног комплекса „Албанска мајка“, где касније, „за 10 до 15 година, колико ће трајати ексхумације“, треба да буду сахрањени посмртни остаци око 500 Албанаца, наводно убијених од српских снага током Другог балканског рата 1913. године.

Комплекс површине од 3.220 квадратних метара, како је најављено, биће изграђен код већ подигнутог јарбола високог 13 метара са заставом Албаније, а цилиндричне надгоробне плоче биће постављене са стране… Читав комплекс, како је најавио лидер владајуће албанске Демократске уније интеграција (ДУИ) Аљи Ахмети, требало би да биде завршен до 28. новембра, Дана албанске заставе…

Земљиште је поклонио гастарбајтер Дестан Алију који ради у САД. Споменик албанској мајци се лије у Албанији, а на читавом комплексу раде домаћи и архитекти Албанци са Космета. Укупна вредност комплекса, како је најављено, износи – око 200.000 евра. Средства обезбеђују „локални албански бизнисмени и дијаспора…“

Новости