У селу Дојиновићи, удаљеном од Новог Пазара више од 30 километара, сакривена у беспућу на обронцима Голије, дуже од три века самује Мариница, црква посвећена Светој великомученици Марини, коју многи сматрају најмањом црквом у Србији, на Балкану и свету.
Црква се налази на неприступачном узвишењу (1.200 метара надморске висине) и до ње се лети долази теренским возилом или пешице, а зими је најчешће одсечена од осталог света.
Мада поузданих података о цркви нема, верује се да је саграђена негде између 1650. и 1660. године и да је остала мала због дозволе Османлијског царства да се у тадашњој Србији граде минијатурне црквице у којима се ни три верника не могу сместити, окренути, ни поштено прекрстити.
“Предање каже да је тадашњи турски ага, надлежан за овај крај, дозволио градњу цркве под условом да буде што мања, да може да се подигне за само једну ноћ и да је на неприступачном месту. Све је испоштовано и тако је за једну ноћ никла црква посвећена Светој великомученици Марини коју народ од милоште зове Мариница. Још пет сличних храмова, чијих остатака више нема, никли су у то време у близини, нешто ниже у долини речице Људске”, прича свештеник Дарко Лазић, који два пута годишње отвара Мариницу – на Ускрс и на Огњену Марију.
И ове године, 30. јула, на Огњену Марију, у порти цркве окупило се много мештана подголијских села: Дојиновића, Пустовлаха, Попа, Вевера, Шароња, Балетића, Рајчиновића…
Саградили је Смудићи
Према народном предању, цркву Мариницу су за само једну ноћ, користећи камен који су пронашли у близини, подигли чланови породице Смудић, који су се потом одселили у село Љуљац на другом делу Голије. Један од потомака ове угледне породице Миодраг Смудић, који живи и ради у Швајцарској, често долази у Дојиновиће и присуствује сеоској слави и другим свечаностима.
“Овде у близини сам рођен, као дечак сам се играо око тада потпуно запуштене цркве, увек нам је била занимљива јер се, по величини и по специфичном крову од камена, разликовала од других цркава и у њу се ретко улазило”, прича Милош Мијаљевић из села Пустовлах и наглашава да сваког 30. јула из Новог Пазара, где сада живи, дође на сабор у Дојиновиће да пред црквом запали свећу, помоли се богу и види се са старим комшијама и пријатељима.
“Незванично смо чули да су се за Мариницу интересовали из Гинисове књиге рекорда. Можда није најмања на свету, али свакако занимљива и необична јесте”, додаје Драгомир Равић, старина из села Вевери.
Спољашње димензије цркве су четири са 2,62 метра, црква је до стрехе висока само 1,80, а у унутрашњости простор од улаза до олтара има дужину од само метар и по. Места има само за свештеника и највише два верника. У цркви постоје и фреске из 17. века које су рестауриране пре 30 година и поново пре пет година.
Црква је под заштитом државе и о њој брине Републички завод за заштиту споменика културе. Свештеник Дарко Лазић каже да би, због верника који овамо долазе два пута годишње, неки и чешће, ваљало саградити бар неки трем (надстрешницу) или зграду где би се могли организовати верски и други скупови.
Порта чека уређење
“У селима око Маринице остало је мало, махом сиромашног живља, па не можемо лако обезбедити средства за било какве радове. Многи из овог краја су на раду по Европи, рачунамо и на њихову помоћ. Уз изградњу бољег прилазног пута и уређење порте, црква Мариница би могла постати и туристичка атракција”, наглашава Лазић.
фото: Д.Н.Петровић
