Читавој СФРЈ било довољно 25 милиона тона угља, зашто Србија данас копа 30 милиона тона угља годишње?

Председник Српског центра екологије из Лазаревца Жељко СТОЈКОВИЋ: Руководство „Колубаре“ се беспотребно задужује кредитима које подиже од немачке развојне банке КФВ да би купило нове машине за хиперпродукцију угља, а онда се „вишак“ електричне енергије највероветније извози „на црно“

Члан Старешинства покрета Двери Владан ГЛИШИЋ: Случај са Колубаром је пример неоколонијалног манипулисања нашим народом. Двери ће подржати све акције против неодговорне врхушке којој је профит на првом месту

СРПСКИ центар екологије из Лазаревца и Покрет Двери одржали су данас протест испред немачке КФВ развојне банке поводом беспотребног задуживања Србије, али и угрожавања права локалних заједница неодговорним понашањем локалних власти и руководства „Колубаре“.

Председник Српског центар екологије из Лазаревца Жељко Стојковић објаснио је да се Србија додатно уводи у дужничко ропство тако што се беспотребно задужује кредитима које руководство „Колубаре“ подиже од немачке развојне банке КФВ да би купило нове машине за хиперпродукцију угља, а онда се „вишак“ електричне енергије највероветније извози „на црно“ – од чега корист имају тајкуни, док грађани и земља остају без стратешког ресурса.

Увиђамо да је реч о хиперпродукцији јер је за потребе целе цивилне и војне индустрије старе Југославије било довољно 25 милиона тона угља годишње, а сада се само за Србију копа 30 милиона тона годишње, изјавио је Стојковић и – на конференцији за медије која је одржана после протеста – истакао да је само Хитлер спроводио хиперексплоатацију сировина из окупираних земаља.

Тако се ради интереса мале клике људи која предводи српску енергетику, над грађанима спроводи сваковрсно насиље: почев од беспотребног задуживања, преко угрожавања имовинских права, до угрожавања животне средине и здравља становништва. Хиљаде хектара плодне шумадијске оранице се изузима ради експлоатације угља, домаћинства се принудно расељавају, њихова имовина се обезвређује, преоравају се гробља, угрожене су цркве, насеља у близини копова остају без елементарних услова за живот -укључујући воду.

О томе смо обавестили и немачку развојну банку КФВ и Европску банку за обнову и развој и тражили од њих – ако већ неће да укину кредитне аранжмане – онда да бар изврше притисак на клијенте да се понашају у складу са пословном политиком банке и међународним еколошким и свим другим законима и националним и међународним обавезама којих је Србија потписник. Добили смо уверавања да ће у септембру послати експертску мониторинг групу да би се уверили у истинитост наших навода.

До тада Српски центар екологије уз подршку других еколошких покрета и Покрет Двери настављају протесте и тражимо санацију штете, казну за неодговорне, тражимо – не козметичке кадровске промене у Колубари – већ стручан кадар који је дорастао одговорном управљању стратешким националним ресурсима.

Члан Старешинства покрета Двери Владан Глишић објаснио је да је случај са Колубаром пример механизма неоколонијалног манипулисања нашим народом и рекао да су Двери обавезне да подрже све акције против неодговорне врхушке којој је профит на првом месту.

На то нас обавезује програм који смо изнели на изборима, који тражи да се грађани Србије питају о томе како ће живети, а не да о томе одлучују интереси страних банака, домаћих тајкуна, политичких елита и страних амбасадора који управљају овом земљом. Енергетика, економија и екологија треба да служи људима, а не да људи служе профиту, изјавио је Глишић и позвао све оне који стрмоглаво воде Србију у ЕУ да сада заштите европске еколошке стандарде и права локалних заједница.

На конференцији је нарочито истакнуто да су о случају Колубара писали страни медији, као што су Гардијан и Шпигл, али је у Србији свако помињање ове теме у медијима потпуно забрањено!

Д. Милошевић

Факти