За само неколико дана од како су почела ископавања на неолитском налазишту Плочник, међународни тим археолога је пронашао метални бакарни прстен са почетка 5. миленијума пре нове ере, као и разне комаде метала и камене секире.
Како би доказали основане претпоставке да је на локалитету Плочник започета једна од најстаријих производњи метала на свету тим археолога предвођени Јулком Кузмановић Цветковић и Душаном Шљиваром започео је другу фазу ископавања у Плочнику. Радови се обављају у оквиру међународног пројекта „Развој металургије у Евроазији“, који се финансира од стране Владе Велике Британије.
Вредност радова је око пола милиона фунти и то је једна од највећих пројекта и страних инвестиција у српској археологији чији је носилац Институт за археологију универзитетског колеџа у Лондону.
– Прстен који смо пронашли заједно са прошлогодишњим налазом минђуше у његовој близини, представља један од првих металних објеката произведених на свету и културно благо изузетне вредности за Топлицу и Србију. Циљ овог пројекта је да се истражи организација најстарије производње метала на свету, која је документована на локалитетима Плочник, Беловоде и Јармовца у Прибоју на Лиму. На терену имамо специјалисте из разних крајева света који се баве кременом, керамиком, као и реконструкцијом најстаријег бављења топљења бакра – рекла је Јулка Кузмановић Цветковић.
Она истиче да ће радови трајати око месец дана, и да је за крај планиран експеримент којим ће покушати да реконструишу читав процес најстаријег
Још није пронађен старији метал
Ископавања на археолошком налазишту Плочник започета су почетком прошлога века, а обновљена 1996. године када је откривена већа количина бакарних предмета, међу којима и добро очувана бакарна секира, стара више од 7.000 година пре нове ере. Тиме је привучено изузетно интересовање у научним круговима широм света, јер до сада нигде нису пронађени метални предмети старијег порекла.
Међународни археолози који су укључени у овај пројекат Бен Роберст са Универзитета у Дураму и Силвија Амиконе која је задужена за текнолошко испитивање керамике, као и Миљана Радивојевић, идејни творац пројекта и која је докторирала на ову тему у Лодону, одушевљени су археолошким налазиштем.
Он наглашава да је светска научна јавност изузетно заитересована, нарочито да се одговори на питање зашто и како се појава обраде метала догодила баш у Србији. Истичући да су досадашња истраживања локалитета Плочник изазвали праву сензацију у свету, Миљана Радивојевић се нада да ће пројекат дати одговор како су људи успели да овладају првим металом, како су га обрађивали и како су га употребљавали.
Srbija je Majka !…to su izgleda "neki" prepoznali.