Споразум са ЕУ испразнио српску касу

ПРИЛИВ новца у државну касу од царине на увезену робу из ЕУ преполовљен је у односу на пре пет година. “Кривац” за мање пара је Споразум о стабилизацији и придруживању, потписан 2008. године, који предвиђа постепено смањење царина за увоз робе из ЕУ, и њено коначно укидање почетком следеће године.

Сиромашнији државни буђелар од “јефтиније” царине само је једна од последица које изазиза овај документ. Много већу штету, слажу се стручњаци, претрпеће домаћа привреда, а нарочито прехрамбена индустрија – звезда узданица српске економије.

Током 2008. у буџет Србије се од царина слило 68 милијарди динара, а прошле скоро дупло мање – 35 милијарди динара. Ове године економисти не очекују да сума добијена од накнада за увозне производе пређе 30 милијарди динара. Истина, мање се и увози из ЕУ, али у проценту који није ни приближан смањењу прихода од царине.

Просечна царинска стопа у Србији је 7,4, а за пољопривредне производе 14,2 одсто. Колико је то ниска стопа заштите најбоље илуструју примери развијених земаља, попут Јапана и Норвешке, који штите поједине своје робе и стопама од 50 до чак 100 одсто.

У трговинским ланцима удео домаће робе на рафовима износи око 70 процената.(можда храна) Када се 2014. године потпуно укину царине на увоз појединих прехрамбених производа, ови проценти могли би значајно да се измене, и то у корист увозних. Наиме, у Закону о трговини Србије не постоји одредба која одређује минимално учешће домаћих производа у српским продавницама, чиме је изједначен третман робе домаћег и страног порекла.

Стручњаци упозоравају да ће увозни производи, нарочито храна, постати значајно јефтинији од домаћих и да српски произвођачи неће моћи да издрже такву конкуренцију. Домаћа привреда би тако изгубила битку за сопствено тржиште.

– Наш сељак произоводи 11 пута мање хране него немачки – објашњава Миладин Шеваралић, професор на Пољопривредном факултету у Београду. – Ми смо једина земља која је увела либерализацију царине а да нисмо добили ниједан евроцент за побољшање конкурентности српске пољопривреде. Велики број произвођача ће пропасти, то је пракса из других земаља. Под налетом јефтиних производа страдаће произовођачи. Педесет милиона евра, колико ћемо од Брисела добити за пољопривреду са датумом за почетак преговора, није довољно да би решило те проблеме.

Наш саговорник каже да су веће субвенције за аграр, али и генерално за домаћу производњу, једино решење које нам је остало. У западним земљама не само да се производе веће количине хране, већ њихови фармери добијају и далеко обилнију помоћ од својих држава.

Шта ће се десити са српском привредом када потпуно неометано “нагрне” инострана конкуренција и то са нижим ценама, увидела је и држава, изгледа касно. Према речима Данила Голубовића, државног секретара у Министарству пољопривреде, наша земља пробаће да у преговорима са Европском комисијом издејствује продужење важења царинске наплате, макар за стратешке производе.

СВОЈЕ ЧУВАЈУ МНОГЕ земље на сваки начин бране своју привреду. Руски министри и државници ће тако, према недавно донетом пропису, моћи да се возе само аутомобилима који су произведени у овој земљи, а храна која се купује за потребе државних фирми биће прављена искључиво у Русији.
– На досадашњим састанцима нисмо успели да се договоримо са европским колегама – каже Голубовић. – Они не попуштају у свом ставу да се морају поштовати све одредбе Споразума, а ми не желимо да домаће пољопривреднике оставимо на цедилу. Чинимо све што је у нашој моћи да убедимо представнике Европске комисије да промене одлуку и сада остаје да сачекамо политичку одлука Брисела. Очекујемо још сусрета са представницима ЕУ, и то врло скоро, већ почетком септембра, у оквиру којих ћемо и даље инсистирати на пролонгирању мере о потпуном укидању царина, макар за храну.
ПОРАСТАО И ИЗВОЗ

ПРИБЛИЖАВАЊЕ Европској унији донело је, ипак, и неке погодности за српску пољопривреду. Тако је Европа 2000. године дала могућности бесцаринског извоза нашим привредницима у земљама ЕУ.

– Имали смо приступ тржишту од преко пола милијарде становника, односно потенцијалних корисника – тврди државни секретар у Министарству пољопривреде Данило Голубовић. – С друге стране, неки производи, као што су шећер и бејби биф, били су на квоти, чиме је Србија добила значајан девизни прилив, а индустрија шећера је остварила “изузетан бум” у свом развоју, и не само у квантитету, него и у квалитету.

Новости