ВРАЊЕ – Мештани планинског села Смиљевић надомак Врања морали су да се снађу и сахране несрећну Милунку Костић (60) из овог села, која је пронађена мртва, јер су надлежне институције, према речима мештана и породице, затајиле.

– Милунка је нестала из куће и након 13 дана пронађена је мртва, а тело је било у фази распадања. Некако смо успеле да допремимо тело до куће, али тек онда је настао проблем. Породица није имала пара за сахрану. А како у селу живе све стари људи, није имао ко да ископа гроб и однесе тело до гробља – причају мештани.

Директор Центра за социјални рад у Врању, Перица Милосављевић, објашњава да је покојна Милунка била корисник помоћи Центра и да је ова установа породици помогла око сахране, док породица каже да су добили само сандук и да никакве помоћи није било.

– У Центру су ми дали сандук и крст, а све остало сам морао сам да купим. Нисмо могли да нађемо људе који ће да ископају гроб, нисмо могли да је превеземо до цркве, нисмо имали паре за попа… За нашу муку нико нема разумевања. Мајку сам сахранио тек кад је пао мрак – прича кроз сузе Милункин син Стојан Костић.
ПОМАЖЕМО КОЛИКО МОЖЕМО ДИРЕКТОР Центра за социјални рад у Врању, Перица Милосављевић, не негира да у крају који се зове Пољаница надомак Врања има много старих, немоћних и социјално угрожених људи, али напомиње да надлежни у овој институцији раде све што је у њиховој моћи.

Милунка и њен супруг Бошко су тешко живели од социјалне помоћи, а здравље им је било прилично нарушено. Њихов син Стојан, надничи код Прешева и често је био ван куће. Милункин нестанак није пријављиван полицији. Према речима медицинских радника, она је била психички болесник и лечена је годинама тако да се и раније дешавало да нестане на неколико дана, лута селом и врати се кући.

Тело несрећне старице пронашли су пролазници које је изненадио несносни смрад, па су сишли са пута како би видели о чему се ради. Призор је био застрашујући и одмах је обавештена полиција и лекари.

Разуђено село Смиљевић има једва тридесетак становника. Реч је углавном о старим и немоћним људима који често умиру и бивају сахрањени тек након што помоћ стигне у удаљене планинске крајеве који су одсечени од света, иако се налазе на двадесетак километара од Врања.

– Нико не води бригу о овим људима. Свакодневно се дешавају праве драме, људи гладују и умиру у најтежим мукама и због немаштине се сахрањују у сандуцима који сами праве – прича за „Новости“ Новица Цветковић, медицински радник у амбуланти у суседном Власу, који је због природе посла сведок оваквих несрећа.

Новости