БЕРЛИН – На немачким савезним изборима, 22. септембра, ће учествовати 34 партије и 4.451 изборни кандидат, за које ће моћи да гласа 61,8 милиона бирача, који ће одлучивати ко ће владати Немачком у наредном четворогодишњем мандату.\

Немачка је у границама од Алпа до Балтика подељена на 299 изборних округа, а када је реч о техничкој страни избора, пословично добри организатори Немци имаће и око 10.000 места у великим болницама, старачким домовима, али и затворима и другим институцијама где ће се моћи гласати.

На овим изборима учествоваће и око 65.000 бирача који живе у иностранству, а статистика каже да ће на изборима учествовати и око 5,8 одсто Немаца мигрантског порекла, што је добрих девет одсто укупног броја бирача.

Немачка има компликовани изборни систем, какав постоји само још у Монголији и на Новом Зеланду. То је мешавина пропорционалног и већинског, у коме сваки бирач има два гласа и првим бира политичку личност, за такозване директне мандате у Бундестагу, а другим гласом партију.

Али ту су и такозвани „претекли мандати“. Наиме, Немачка је подељена на 299 изборних округа и исто толико директних мандата у Бундестагу. Када се, међутим, деси да нека партија добије више директних мандата од броја који јој припада на основу процентуалног успеха, постигнутог „другим гласом“, онда се та разлика рачуна као такозвани „претекли мандати“.

Компликовано? Јесте, али управо ти мандати су нешто што немачки изборни систем чине специфичним.

Стручњаци тврде да нема баш пуно Немаца који добро познају изборни систем своје државе и да често на изборима има доста неважећих листића – управо из тог разлога.

У Немачкој се, према Уставу из 1949. године, донетим уз живо сећање на страхоте Другог светског рата, нико на високој функцији, ни председник државе нити, пак, савезни канцелар не бира директним гласањем грађана, већ само у Бундестагу или у Савезној скупштини, уставном органу земље који се састаје само једном у пет година и то ради избора шефа државе.

Новости