СС пројекат Лебенсборн: Стотине хиљада Немаца су у ствари Руси, Чеси, Срби, Пољаци

СТОТИНЕ хиљада малих светлокосих и светлооких Руса, Пољака, Чеха и Срба нацисти су током Другог светског рата одвели у Немачку да би од њих направили аријевце – подсетили су ових дана руски историчари у јавним наступима, изиритирани све чешћим немачким покушајима да у књигама и филмовима ревидирају историју. Киднаповање и испирање деце “нордијског” изгледа одвијало се у оквиру програма “Лебенсборн” (Извор живота). Реч је о једном од масовних експеримената над људима који је изводио СС покрет под командом Хајнриха Химлера.

Званично, програм “производње аријеваца” започет је 1935. у нацистичкој Немачкој. Међутим, недавно је др Гунар Броберг, професор историје науке на шведском Лунд универзитету, открио много дубље корене зла.

– Програм креирања аријевске нације започет је 1922. у шведском граду Упсали. У њему је основан Институт за расну биологију где су створена прва “лебенсборн” деца, чији су родитељи пажљиво одабрани по “аријевским” мерилима. Нешто касније почело је истраживање стерилизације, а жртве експеримената били су тамнокоси и тамнооки сиромашни Швеђани. До краја рата у тим експериментима страдало је око 63.000 људи. Данас се о томе ћути – каже проф др Броберг.

Од 1935. програм “Лебенсборн” је озваничен и у Немачкој, с циљем да се од нације с 80 милиона становника, међу којима је било много “расно сумњивих”, креира рајх са 120 милиона људи у којем би већину чинили “аријевци”. Химлер је основао фабрике “више расе” – “лебенсборн” домове, обично смештене у планинским одмаралиштима. Ту су се одабрани СС официри дословно парили с плавокосим аријевкама, у циљу стварања квалитетног потомства. Мајке су живеле у тим планинским кућама само до порођаја, када су им деца одузимана и одгајана под строгим државним надзором.
ИЗБРИСАН ИДЕНТИТЕТ ПОСЛЕ победе 1945. амерички војници су пронашли стотине хиљада досијеа словенских малишана које су отели нацисти. Испоставило се да је то само мањи део досијеа “Лебенсборна”. Американци су саслушавали у намери да их врате кућама, али многи малишани се нису сећали своје прошлости, заборавили су матерњи језик, осећали су се као Немци и бојали се да их не одвоје од усвојитеља. Старијој деци у процесу “германизације” мозгови су буквално испрани и само су тупо понављала да је “срећа бити аријевац”. Савезници су убрзо прекинули истрагу, а свега два-три одсто “лебенсборн” деце враћено је у отаџбину.

Међутим, после страховитих губитака “СС вафена” у Русији број “расплодних официра” почео је нагло да опада и уследила је нова фаза развоја “Лебенсборна”. Химлеров план је био да губитке у производњи малих Немаца надокнади отимањем плавокосе словенске деце с окупираних словенских подручја. Стотине хиљада малих Руса, Пољака, Чеха и Срба упућиване су у специјалне “дечије концентрационе центре” какав је био онај у Лођу, у Пољској, с капацитетом од 20.000 малишана.

Тамо је тим СС лекара и расних експерата одређивао “расну вредност” сваког детета по боји очију и косе, облику лобање, телесној грађи и добром здрављу. Малишани који не би прошли тријажу убијани су у гасним коморама. Такве деце било је око 80 одсто.

Једна од ретких која је сазнала свој прави идентитет је Марија Долежалова Шупикова из чешког села Лидице, која је имала десет година када су нацисти 1942. збрисали њено родно место. Све мушкарце су стрељали, жене упутили у конц-логор, а над 105 малишана СС официри су на лицу места обавили “тест аријевства”. Одабрали су 23 малишана, а 40 дечака и 42 девојчице су стрељали.

Марија Долежалова Шупикова је с одабранима упућена у дечији конц-логор у Лођу где је прошла и другу тријажу, а затим јој је дат нови идентитет – Ингеборг Шилер. После тога је годину дана “преваспитавана” испирањем мозга и тешким батинама, уколико би употребила матерњи језик. На крају је упућена у немачку породицу.

– Ми који смо доспели у хранитељске породице били смо захвални за нове родитеље. Били смо срећни што нас нису побили, што смо живи – каже Марија Долежалова Шупикова, чији су досије по ослобођењу открили амерички истражитељи и спојили с мајком која је од напорног рада у логору остала парализована. Несрећна девојчица је 1947. сведочила на суђењу нацистима у Нирнбергу. Руководилац “Лебенсборна” Макс Золман кажњен је с мање од три године затвора “за чланство у СС”, јер је “Лебенсборн” представио као добротворну организацију која је децу “спасавала од ужаса рата”.

Много “лебенсборн” деце и данас, иако већ у позним годинама, трага за својим коренима.

– Једино што сам сазнао јесте да сам са Крима. Постао сам Немац као једно од деце “Лебенсборна” – каже Александер Литау, пензионер из Хамбурга, који у пожутелим архивским документима покушава да размрси клупко лажи које обавија читав његов живот.

Новости