Некадашњег гиганта југословенске хемијске индустрије, лозничке Вискозе, сете се само када у њој избије пожар или запрети еколошка катастрофа. Помиње се и као пример невиђене крађе из њених погона. Хемијски акцидент који се десио у среду, када је дошло до цурења амонијака у некадашњој фабрици Центрофан подсетио је да у Вискозиним погонима још има опасних материја које могу угрозити становништво.
“Вести” су посетиле напуштену фабрику дан после. Капија широм отворена, ограде нема, фабричка зграда без врата и прозора, а уместо крова покрива је облачно небо. Пустош као да су Хуни протутњали, одваљене греде, остаци канцеларијског намештаја, а секундарне сировине готово сасвим поскидане. Фирма која је на огласу Агенције за приватизацију купила покретну имовину исекла је и демонтирала шта јој треба и напустила фабрику. Улазимо у фабрички круг. Прилазе два човека.
– Брате, знамо за случај са амонијаком. То је неко намерно урадио, да сам га затекао одмах би звао полицију. Хоће да убију народ, страшно – каже један од њих, а на примедбу да је због мноштва шахти од којих ниједна нема поклопац туда опасно ходати ноћу лаконски каже да они долазе “само дању”.
– Ови су све покупили, исекли и однели па ми сад купимо што је остало. Да нисам остао без посла никада не бих ушао овде, али мора од нечега да се живи. Сакупљамо шрафове и вадимо преостало гвожђе из бетона. Кила гвожђа је 17 динара па се узме нека пара. Дођи да видиш, само пази на рупе и изломљено стакло – упозорава и показује челичне делове у бетонском поду за које су некада биле причвршћене машине.
Изгубљена два живота
У великом пожару који је приликом сечења секундарних сировина избио у децембру 2008. један радник је погинуо, а прошле године још један живот је угашен приликом сечења резервоара у фабрици Целулоза. Фабрика је горела више пута, али се памте пожар из 2008. и септембра 2009. када је горео Корд.
Један од њих живи на Градилишту, у првом комшилуку фабрике, па му до “посла” не треба много. Сви черупају па што не би и он?! По Вискози стално неко вршља, овлашћено или не, али никада није пусто. Јавна тајна је да многи редовно долазе у “другу” и “трећу” смену и вредно празне погоне. Из фабрике од које је некада живео цео лознички крај годинама се односи месинг, бронза и алуминијум, секу цеви, електроопрема, мотори, металне конструкције, цевоводи, радијатори, бојлери, каблови, у деловима комплетна трафо-станица, све што се може утопити на неком од отпада секундарних сировина.
Да границе нема пример је крађа из 2008. када је машина вредна близу 80.000 евра нестала из погона некадашњег Корда. Полиција ју је пронашла коју годину касније у близини Лознице. Вискоза је стала почетком 2005. и још увек се у њој налазе опасне материје које нико не чува.
– Фабрика је остављена на милост и немилост лопова, а град нема никакаве надлежности над њом већ искључиво Агенција за приватизацију. По фабрици вршљају разни људи, помало одврну вентиле да хемикалије изађу како би испразнили резервоаре и касније их исекли. То је веома опасно јер су системи за заптивање дотрајали и може доћи до наглог истицања.
Град је у више наврата безуспешно покушавао да преузме надлежност над Вискозом, али смо добили уверавања да ће питање уклањања хемије бити решено. То се није десило.
После овог акцидента са амонијаком, ово је трећи пут ове године да долази до његовог истицања у Центрофану, имамо обећање Одељења за ванредне ситуације Мачвсанског округа да ће Агенцији за приватизацију упутити наредбу за уклањање преосталог амонијака под хитно, а послаће им и захтев за уклањање целокупне хемије из осталих фабрика Вискозе – изјавио је Драгослав Добрић, члан Градског већа Лознице.
Хоће ли надлежни коначно схватити да у фабрици која се налази у насељу Трбушница, између Лознице и Бање Ковиљаче, на километар од центра града и десетак метара од првих кућа на Градилишту, спава опасна хемија која се може пробудити свакога часа?! Можда је последњи акцидент са амонијаком довољно озбиљан сигнал да се после година немара и невиђене пљачке ова фабрика учини безбедном. Пре него што буде касно.
Узалудни напори локалне власти
Пре неколико година градоначелник Лознице Видоје Петровић је Влади Србије и Агенцији за приватизацију предложио да се имовина Вискозе “пренесе” у власништво локалне самоуправе. Град је намеравао да организује јавне радове на деконтаминацији простора, а простор фабрике претвори у три целине, привредну, спортско-рекреативну и образовну. Предвиђено је било да се нађе место и за музеј о Вискози која је више од пола века хранила лознички крај, али од тога није било ништа.
Иначе, од 13 деоничарских друштава Вискозе 2007. су приватизована само три, касније пропала, док за остала није било купаца па је у сва уведен стечај.
Складишта пуна темпираних бомби
Према извештају о опасним материјама у Вискози из марта 1999, урађеном после великог пожара у фабрикама Свила и Целвлакно, који је претио да угрози складиште са више од 500 тона угљен-дисулфида (ЦС2), у погонима је остало још доста тога. Из урушеног гиганта осим око две и по тоне амонијака, вреба и око 40 тона активног угља онечишћеног са ЦС2, око 750 кубика белог, 300 зеленог и 1.400 црног луга, и неколико тона сумпора.
Последње процене кажу и од пет до чак 50 тона ЦС2 који је остао у резервоарима. Посао измештања ЦС2, најопасније преостале материје у фабрици, почео је у лето 2010, али до данас није потпуно завршен. Било је предвиђено да се за шест месеци обави транспорт око 550 тона опасне материје, а онда и неутрализација и уклањање базена, резервоара и цевовода који су били у контакту са ЦС2. Из фабрике је иначе, у фебруару 2005. по престанку рада хемијског дела Вискозе одмах склоњен хлор, а више нема ни сумпорне киселине.
Вести
