Прокупље – Дара Николић, једна од ретких жена која се бави виноградарством, међу првима је отворила овогодишњу бербу грожђа у свом винограду на Ђуревачком брду изнад Прокупља. Она је, такође, једна од малобројних који гаје прокупац, лозу аутохтоне сорте.

Названа по граду где је настала, ова лоза позната је од давнина. Она даје и обилан род и веома квалитетно црно вино. У Прокупљу и околини, све до осамдесетих година, није било куће која није имала виноград. Братислав Ђорђевић, чији су преци стари Прокупчани, причао нам је да су мајстори учили шегрте не само занату, него и „да постану домаћини и стекну виноград као и мајстор”. А сваки гост је испраћан с флашом вина или ракије комовице. Сва брда око града била су окићена виноградима: и Вршник, и Соколица, и Српска страна, и Црквени поток… Ту су били чувени виноградари Јеребани, Декићи, Букумировићи, Првуловићи, Шијаковићи, Татићи, Ракићи, Милошевићи…

Његове Ђурђије, изнад потока названог по њиховом надимку, имале су велики виноград, а и од мајке је он наследио виноград у Црквеном потоку. Још чувају бачве, бурад, муљачу… Све је то сада запуштено, каже, јер је обрада винограда скупа, а цена грожђа ниска.

Он памти: у време бербе, а прокупац се брао после прве слане, отегну се колоне кола дугачке и по три километра, препуних грожђа која чекају на предају некада угледном предузећу „Прокупац”. Како је пропадало ово велико предузеће, пропадали су и виногради, каже. Данас, нажалост, готово на прсте могу да се изброје они који гаје винову лозу на већим површинама. И ако их и има, њихови су засади, углавном, сората које се овде никада нису садиле: мерло, гаме, бургундац…

Слободан Станковић, челни човек Удружења виноградара „Топлица”, прича за „Политику” да прокупац, ипак, почиње да се враћа у завичај. Било да људи обнављају старе винограде, било да заснивају нове. Тако у Црквеном потоку Града Савић, Саша Сокић, па Баловићи и још неки обновили су старе винограде, а засадили и нове, опет прокупцем. У Водицама су слично учинили и браћа Јовићи, па Живојин Јојић у Поточићу, Сретен Кувељић код Суве чесме, Николићи на Ђуревачком брду, Малетићи у Великој Плани, а има их и у Старој Божурни, Подини… Највеће засаде винове лозе у целој Топлици заснивају браћа Ковачевићи у Гојиновцу. Један од њих, Драган, каже за наш лист:

– Наш је план да подигнемо винограде на више од 100 хектара. До сада смо то остварили на 35, а изградили смо и велики подрум. Повукло је и нас да се вратимо прокупцу па смо га засадили на пет хектара, као пробу. Међутим, он нас је толико одушевио да ћемо се оријентисати да нам та сорта буде главна на читавој плантажи. Пријавили смо га и за заштиту географског порекла, па кад су професори са Пољопривредног факултета недавно овде боравили и видели какав је наш прокупац, пријатно су се изненадили. Заиста, лепо напредује, обилно рађа и квалитет му је изузетно добар – каже Ковачевић.

У продавници приватизованог предузећа „Прокупац” однедавно се појављују и боце некада чувене „топличке ружице”. Да ли ће се ускоро моћи да купи и „топличко црно”, љубазна продавачица није знала да нам каже, али рече да ова фирма опет почиње да откупљује грожђе. Ваљда долазе нови дани за прокупац, који је, поред смедеревке, једна од ретких наших аутохтоних сорти грожђа, што би могло да буде важан бренд Србије у овој области.