Православни хришћани данас прослављају Крстовдан, празник који у црквеном учењу означава налажење крста на којем је разапет Исус Христ. Крст из предања нашла је 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, када је отишла у Палестину да посети света места.
Током ратова изгубио се траг крсту, а касније, када је поново нађен, његове делове су узимали спретни верници у нади да имају велику моћ пошто су направљени од “светог дрвета”. По непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали делове тог крста.
О Крстовдану се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.
Јесењи Крстовдан пада 27. септембра и тога дана се према древним обичајима бере и посвећује босиљак.
На зимски Крстовдан, уочи Богојављења 18. јануара, по предању се укрштају ветрови. У цркви се тог дана крст ставља у воду и, ако се вода смрзне, година ће бити родна, а ако се вода не смрзне, верује се да ће следећа година бити “оскудна и болешљива”.
Бета
