Недавно су се руски научници вратили из Косовске Митровице, где је одржана велика међународна конференција на тему глобализација и десуверенизација. Путовала сам са великим интересовањем: важно је било сопственим очима видети како живи српски Север Косова после потписивања Бриселског споразума између Приштине и Београда, шта Срби мисле о предстојећим изборима за локалне органе власти у новембру.
Одмах да приметим да је слободно кретање из Србије на Косово остало само на једном граничном прелазу. На другим местима проверавају документа, прегледају пртљаг, питају за циљеве посете. А за Русе (међу осталих 87 земаља) од 1. јула 2013. уведене су визе како би се земља заштитила од трговине људима и незаконите миграције.
У условима када је судбина Приштинског универзитета у Косовској Митровици неизвесна, организација овако велике конференције била је врло важна. 70 научника из девет земаља разматрало је једну од крајње актуалних тема, која се тиче и непосредно Косова: како очувати свој унитрашњи и спољни суверенитет, свој идентитет, како да мале земље и народи не нестану у вихору глобализације? Разматрање је показало да су научници у већини јединствени по многим питањима, сматрају да процес глобализације разара суверенитет држава. Са једне стране експанзија капитала, тежња ка проширењу граница ради делатности транснационалних компанија води ка слому спољног суверенитета, а са друге, блокирају се демократски процеси унутар земаља, крше социјално-економска и културна права људи, јача спољна контрола над природним ресурсима суверених земаља. Говорило се и о НАТО као инструменту спољне полтике САД за достизање циљева покоравања независних држава, ако се оне усуде да се не потчине. Научници су покушали да нађу и алтернативне путеве и методе изласка из стеге глобализације, обраћајући пажњу на Русију, постсовјетски простор и оне моделе сарадње који се овде примењују.
Ево само неколико примера из излагања научника. Колега из Бугарске професор Стефан Анчев је истакао да после распада Источног блока демократије на Балкану стваране су уз финансијску помоћ САД и политичку подршку европских структура. Марионетске државе испоставиле су се неспособне у политичком и војном погледу. Новим владама нису оставили право избора, осим да учлане државе којима управљају у НАТО и ЕУ. У реферату Џафера Абдулмахдија Сахиба из Либије био је показан континуитет процеса распада великих држава на низ малих, почев од Југославије па до земаља Блиског Истока на штету самих тих држава. Отпор процесу глобализације многи учесници конференције су видели у придруживању алтернативним евроазијским структурама, а такође у брижљивом односу према историјском наслеђу, култури и традицијама својих народа.
За време комуницирања са колегама са Косова и Метохије ја сам питала како се они односе према Бриселском споразуму и да ли ће ићи на гласање. Одговор једних је звучао оптимистички: Верујемо да нас Београд неће напустити, да ће и даље финансирати Универзитет, да број студената неће бити смањен. Други су отворено говорили да на Косову нема будућности за Србе. Што се тиче гласања, до данас по том питању они немају једнозначни одговор.
Да подсетимо да је 19. априла ове године био потписан Споразум о принципима нормализације односа између Србије и Косова, који регулише питања пограничних прелаза, формирање на Косову јединствене царинске зоне, оснивање канлеарије за везу у Београду и Приштини, параметре присуства Косова на међународним форумима, узајамно признање универзитетских диплома и личних докумената. Србија је издејствовала формирање Асоцијације српских општина у оним регионима где оне чине већину. И мада ће Асоцијација имати три председника, скупштину и веће (као извесни вид владе), сви нивои општинских структура власти ће бити интегрисани у републичке, сада већ независне косовске структуре. Живот општина ће регулисати косовски закони. Тако 3. новембра треба да буду одржани избори за локалне органе власти на читавом Косову. А сви претходни органи власти на територији Косова који су функционисали у српским енклавама паралелно са косовским били су укинути, при томе рукама Београда.
У целини политика Београда у погледу Косова у научним експертским круговима је дочекана критично. Називају је лицемерном, трагичном, погубном, Свима је јасно да је на Косову присуство саме Србије ликвидирано, да Срби некада аутономне покрајине треба сами да решавају своју судбину у оквиру нове албанске државе. Остала су само обећања Београда да не признаје Косово, истина у условима његове практичне независности.
Потписивање споразума са Приштином је поделило српско друштво и у Србији и на Косову. Званични Београд наговара Србе са Косова, укључујући избеглице, обавезно да изађу на изборе и гласају. Демократска странка Србије, Двери Српске, Српска Православна црква и низ других организација излазе на митинге и протествују против одржавања избора.
А косовски Срби? Они су такође подељени. По многим прогнозама 90 одсто неће изаћи на изборе које је расписала косовски председник Атифете Јахјага. За њих то значи да признају Косово као државу. Косовски Срби који се не слажу са политиком Београда почетком јула су основали привремену Скупштину аутономне покрајине Косово и Метохија која треба да штити локално српско становништво од интеграције у албанске органе власти. За председника је био изабран представник општине Лепосавић Славко Стевановић. Београд је видео у тој акцији супротстављање Бриселском споразуму и наставља да наговара Србије да учествују у локалним изборима, правдајући се тиме да ако не гласају за своје, на власт на северу ће доћи Албанци.
Срби јужније од Ибра, тачније Срби разбацани по енклавама на Косову, могли су у своје време или да оду, или да се прилагоде животу у политичком систему нове државе у формирању. Они који су остали схватили су да немају изобра, да треба да се боре за своја права преко учешћа у косовским политичким институцијама, зато су излазили на изборе после 2000. године. Између осталог Београд их је подржавао тада, и сада рачуна на њих. На једном од састанака председника Србије Томислава Николића са представницима Срба из централног дела Косова постигнут је споразум о томе да ће Срби изаћи на изборе са јединственим списком кандидата. Такав списак је предат Централној изборној комисији 4. септембра.
На северу Косова ситуација је компликованија. Када питаш професора универзитета да ли ће изаћи на изборе, он шири руке. То значи: а шта да се ради? Неки слежу раменима, што треба схватити као „за сада не знамо“.
Тако први пут после 2000. године на Косову ће протећи избори за локалне органе власти на читавој територији Косова. Сматра се да Срби у покрајини чине 10 одсто становништва. Претходне изборе они су бојкотовали. А данас је учешће на изборима пријавило 105 субјеката, док је ЦИК издао дозволу за 103. Од тога два српска удружења морала су да мењају назив, пошто се ЦИК није допало што у њиховом називу фигурира реч Србија. ЦИК, позивајући се на члан закона о недопустивости мржње, етничког или религиозног насиља, сматра да реч Србија носи опасност по независно Косово, вређа све албанско становништво. Мада реч Србија у називима блокова је требало да алудира да је Косово део Србије, морало је да се иде на компромис. Сада се они називају Грађанска иницијатива СДП – Оливер Ивановић (било је: Србија, демократија, истина) и Грађанска иницијатива српска Крстимира Пантића уместо Грађанска иницијатива Србија.
Грађанска иницијатива српска учествоваће у изборима у 24 од 38 општина, укључујући четири општине на Северу које до сада нису биле под контролом приштинских власти. О учешћу у предстојећим изборима у 16 општина објавила је 4. септембра Самостална либерална странка, главна политичка снага косовских Срба лојалних Приштини, која се сада налази у коалицији власти (председник странке Слободан Петровић). СЛС је предложила своје кандидате у 16 општина, од којих ће 8 претендовати на дужност градоначелника или председника општина, између осталог и на северу Косова у Косовској Митровици и Лепосавићу.
Српске власти наговарају Србе на Косову да изађу на изборе, објашњавајући да ће Асоцијација српских општина омогућити Србима да се самоорганизују и да уједињено делују како на локалном, тако и на општекосовском нивоу. Зашто је то тако важно за Београд? За њега, каи и за Приштину и Европу то је крајње важно ради легализације потписаних споразума и оправданости дуготрајних напора око преговарачког процеса. Треба показати Европи да су Срби на Косову задовољни својом судбином. И сведочи о томе њихово учешће на изборима.
Регистрација странака и удружења на изборима на Косову за локалне органе власти завршена је. Укупно ће на изборима учествовати 103 политичка субјекта са списковима од 7932 кандидата. Међу њима је 27 српских спискова: 24 грађанске иницијативе и 3 политичке странке. Север Косова је предао ЦИК 5 спискова. Могу да гласају и избеглице са Косова, које живе у Србији. Али већина не изражава жељу, сматрајући да повратка старом нема.
Посета Косову, разговори са онима који су остали да живе овде на северу и на југу показала је да је мир у покрајини умишљен, а напетост висока. Многи не мисле за кога да гласају, већ како да што пре оду у Србију. Има снага које су спремне да се даље боре за своја права, истина сада политичким средствима, а многи не виде смисла у даљем заједничком коегзистирању са Албанцима без подршке Београда.
Јелена Гускова
Глас Русије
