07.02.2012. – Царински преглед носача информација – компјутера, телефона и осталих?
Европу потреса штрајк интернет-корисника против Трговинског споразума за борбу са нелегалном продукцијом – АКТА. Масовне манифестације одржане су у Пољској, Шведској, Словенији. Демонстрантима помажу хакери из познате групе Анонимус, која сложно избацује из строја различите државне ресурсе.
Усвајање споразума АКТА тече већ неколико година. Њега активно гурају власници интелектуалне својине, између осталог филмске корпорације и корпорације за снимање звука – износи предисторију питања професор, експерт за конкурентно извиђање Јевгениј Јушчук.
Тамо се спремају да примене низ врло строгих мера. Као прво, царински преглед носача информација – компјутера, телефона и осталих уређаја на којима могу да се чувају илегални фајлови. При чему, ако се фајлови пронађу, уређај ће бити одузет, а његов власник ће морати да плати казну. Уз то проширују се права контроле интернет-провајдера. Како се декларише, то ће се тицати оних који шире незаконити садржај. Али кад постоји право да се прати интернет под изговором борбе против илегалне продукције, то право ће многи хтети да искористе.
Јевгениј Јушчук је уверен: масовни гнев против АКТА финансирају и подгревају организације које зарађују на компјутерској пиратерији, пошто ограничења наносе велики удар њиховом бизнису. Други експерт, руководилац правца за конкуретно извиђање компаније Дијалог-наука Андреј Масалович, напротив, сматра да воду муте на вишем нивоу.
АКТА није једини споразум у свету који покушавају да прогурају разне асоцијације власника ауторских права. У САД постоје два друга нацрта закона СОПА и ПИПА, који такође изазивају праведни гнев интернет-заједнице. Између осталог толико јак да је Сенат САД морао да одложи њихово разматрање, рекао је Андреј Масалович у интервјуу за Глас Русије.
То што се сада дешава на Интернету не бих делио да мале пограничне сукобе око нацрта закона СОПА, ПИПА и АКТА. Сви заједно формирају јединствени процес – интернет-колонијализам. Сада је неколико великих земаља одједном, које сматрају себе демократским, одједном пронашло једну ничију државу – Интернет. И оне су решиле да је учине својом колонијом, уводећи тамо своја правила игре. Ресурси Интернета сада су скупљи од злата, рат се води управо за њих, зато сматрам: у великој мери то није ствар Интернет-заједнице, већ специјалних служби земаља и њихових кибернетичких трупа.
Колонизација Интернета неће се скоро реализовати у пракси, пошто Интернет-заједници за сада полази за руком да прилично активно одбрани његову слободу. Али покушаји законотворних посезања на Светску мрежу обавезно ће се наставити, зато што је посебна држава Интенет са становништвом од милијарду људи одлични полигон за вођење информационих ратова.
