07.02.2012. – Отказ за 15 хиљада државних службеника до краја године. 2015. ова цифра треба да скочи до 150 хиљада
Грчку владу су сатерали у угао. Све сами захтеви сипају са свих страна. И сви се своде на једно: смањити буџетске трошкове. Распродати државну својину. Отпустити службенике. Смањити плате, пензије, доприносе. Окончати са корупцијом. Тројка – Европска ЦБ, Европска комисија и ММФ имају опробану полугу утицаја – финансијску. Без новог кредита земља не може да плати страни дуг. Коалициона влада већ је у нечему кренула на уступке. Сагласила се да оптусти 15 хиљада државних службеника до краја године. 2015. ова цифра треба да скочи до 150 хиљада. И никаквих рецепата за оживљавање коњуктуре. Неће ли земљу докрајчити тотална штедња? Тему наставља аналитичар Сергеј Гук.
Још једно изненађење приредили су Атини Меркел и Саркози. Политички дует предложио је у понедељак да се део буџетских прихода земље одлаже на посебан рачун, недоступан грчкој влади. Ова средства треба да буду намењена за отплату страних дугова и камата. Преостала средства Грцима ће великодушно допустити да користе по свом нахођењу и да ни у чему себе не ограничавају. Нови захтев Мерке-Саркози низ европских медија оценио је као покушај атентата на буџетску самосталност земље, њено претварање у протекторан. Мишљење потпредседника РАН, академика Александра Некипелова.
Наравно, овај захтев нагло ће ослабити финансијски суверенитет, у томе нема сумње. Мени се чини да се сада води отегнута и мучна борба између Грчке и њених кредитора, како комерцијалних, тако и државних. За изналажење оне границе између финансијске дисциплине и спостобности грчке економије да функционише више или мање нормално.
Јасно је да ће грчко банкротство довести до озбиљних последица како по Грчку, тако и по ЕУ. То схватају са обе стране. Управо зато се води таква сложена игра. Чији је циљ од стране кредитора, како ми се чини, да постигну максимум са тачке гледишта испоњавања обавеза од стране Грчке, а да ствар не дође до банкротства. С Грчке стране такође је јасна жеља да се максимално смањи степен тешкоће захтева према земљи. Чиме ће се то завршити, за мене лично отворено је питање.
Кабинет премијера Лукаса Пападемоса нашао се између две ватре. Са једне стране ЕУ, Европска ЦБ, ММФ, партнери из зоне евра. Са друге стране јача притисак улице. Људи негодују због захтева да се минимална плата смањи са 750 на 600 евра, да се смање пензије, доприноси, друга социјална издвајања. Од добијених кредита Грци неће добити ни цента, све ће отићи на враћање дугова европским кредиторима.
Преговори су трајали до четири ујутру у ноћи између понедељка и уторка. На питање чиме су се завршили, министар финансија Јевангелос Ванизелос само је безнадежно одмахнуо руком: Затвориш једно поглавље, отвара се друго. Ноћне раднике већ је дочекала гомила демонстраната који су се скупљали пред њиховим очима. До краја данашњег дана, како је саопштио представник кабинета, министри ће морати да наговоре лидере владине коалиције да пристану на фактички ултиматум тројке.
