Службеници две трећине полиције, служби безбедности и дипломата у Немачкој су бивши припадници Гестапоа, Абвера и СС-а

Немачка служба за заштиту уставног поретка истражује сопствену нацистичку прошлост. Подаци који су историчари до сада сакупили су изненађујући, поготово када се упореде са другим установама у Немачкој.

Валтер Одевалд био је део трећег Рајха. Овај нациста је био оберштурмбанфирер (у рангу поптуковника) СС-јединица, и сарадник Гестапоа. Такође је био један од одговорних за уништење старе градске четврти у Марсеју, током окупације Француске. Том приликом је 800 људи ухапшено и спроведено у концентрационе логоре. А после рата, Одевалд је наставио каријеру у Западној Немачкој. Педесетих година двадесетог века, догурао је до управника информативне централе у Хановеру, односно на чело тамошњег огранка Службе за заштиту уставног поретка – што је у Немачкој назив за Државну безбедност..

Извештаји о нацистима који су радили у институцијама Западне Немачке већ одавно нису ништа чудно. Наиме, немачко Министарство спољних послова, савезна полиција и обавештајна служба БНД већ су истраживали колико је нациста прешло у њихове редове после Хитлеровог пада. Много више пажње привлачи вест да је Одевалд био изузетак у тадашњој државној безбедности. По досадашњим истраживањима историчара Константина Гешлера и Михаела Валеа са Рурског Универзитета у Бохуму, између 1950. и 1975. бивши национал-социјалисти нису имали изражен утицај у тој служби.

„Везе су танке“

Насупрот томе, историчар Екарт Конце је пре три године установио да је у Министарству спољних послова постојао „висок степен континуитета, где су поједине дипломате дубоко компромитоване“. Што се тиче савезне полиције, историчари тврде да је међу руководиоцима крајем педесетих било до две трећине есесоваца. За БНД још нема званичног извештаја, али се одавно зна да је та организација регрутовала припаднике СС-јединица. Међутим, што се тиче државне безбедности, која се бави унутрашњом безбедношћу Немачке, историчар Гешлер каже да је „континуитет персонала слаб“.

За то су највише заслужни Савезници, који су строго надгледали регрутацију агената. „Ова служба није смела да постане нови Гестапо“, каже Гешлеров колега Вала. „То су увек наглашавали.“ За бивше чланове СС-јединица и Гестапоа било је изузетно тешко да добију радно место у тој служби. Насупрот томе, Служба за заштиту уставног поретка је запошљавала припаднике војне безбедности из доба нацизма, као што је то било у случају Алберта Радкеа који годинама био потпредседник. Ипак, и њих је било мало.

Нацисти се провукли кроз рупе

И есесовац Одевалд није испуњавао услове које су поставили Савезници. Али тадашњи директори службе очигледно нису желели да испусте човека са његовим квалификацијама, па су га запослили као самосталног сарадника. То им је омогућавала рупа у закону, а Одевалд није био једини злочинац који је тако нашао запослење. Савезници су попустили контролу у другој половини педесетих, па су неки од њих добили и сталан посао у тајној служби. И гесатаповац Одевалд примљен је за стално. Потпредседник службе Алберт Радке послужио се лукавством – наговорио је покрајинску службу у Доњој Саксонији да запосли Одевалда, и затим га узимао „на позајмицу“. Постоје сумње да су слични покрајински органи срдачно дочекивали нацисте, каже Грешер, али њихово истраживање се не бави тиме.

Заправо, Истраживање ова два историчара је веома уско. Они се концентришу пре свега на људе који су радили као агенти тајних служби у периоду нацизма, и припаднике СС-а. Мање пажње се посвећује службеницима који су имали друге функције у нацистичком режиму. А било је и таквих, што показује случај дугогодишњег председника Службе за заштиту уставног поретка Хубетра Шриберса. Он је морао да напусти свој положај 1972, зато што је у доба нацизма као судија доносио неправедне пресуде. „Не можемо да доносимо оцене само на основу данашњих мерила“, истиче Гешлер. „Као историчари, морамо да узмемо у обзир колико су се променили критеријуми за оно што је прихватљиво.“

Гешлер и Вала процењују да су некадашњи чланови нацистичке партије чинили су мање од 15 одсто функционера ове службе током педесетих година. То је знатно мање него у многим другим немачким установама. У истом периоду, у савезној полицији, само двојица од 47 заповедника нису имали везе са нацизмом.

Министарство унутрашњих послова ипак је приметило да есесовац Одевалд ради у испостави Службе у Доњој Саксонији. На ургирање из Бона, Одевалд је отпуштен. Служба за заштиту устава је покушала да га пребаци у БНД, али то није успело. Један западњачки агент је разоткрио његов идентитет.

Аутори: Матијас Белингер / Дарко Јањевић
Одг. уредник: Немања Рујевић

Дојче Веле