Београд – Поводом 900 година од рођења утемељивача средњовековне српске државе и родоначелника династије Немањића, у Народном музеју у Београду прексиноћ је отворена изложба „Завети и поруке, Стефан Немања – девет векова“. Народни музеј је, према речима његове директорке Бојане Борић Брешевић, прва и једина институција у Србији која је достојно обележила овај јубилеј.
На изложби смештеној у адаптираном простору на првом спрату Народног музеја, који је за посетиоце отворен после после 10 година, колико се очекује реконструкција зграде Музеја, представљен је материјал из фонда средњовековних збирки ове установе, укључујући и Галерију фресака. Идеја је да се публици укаже на водеће токове и ремек-дела уметности средњовековне Србије и Византије, која су настајала у периоду од 11. до 14. века.
Током трајања изложбе, која се затвара 23. фебруара 2014, посетиоци ће, према протоколу Министарства културе и информисања, поново моћи да виде и Мирослављево јеванђеље. Најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске писмености, који се од 2005. налази на Унесковој листи „Памћење света“, последњи пут јавности је био доступан 2006. године.
Време Стефана Немање и седам генерација његових потомака представљено је са 23 копије већином фресака из Немањићких задужбина и 85 оригиналних средњовековних експоната, међу којима су и два Немањина оловна печата, који се први пут јавно излажу. Увод у изложбу посвећен је епохи српске државе пре Немање, следе артефакти и текстови који говоре о његовом добу и који треба да одговоре на и данас отворена питање о његовом животу и владавини. Сегменти изложбе посвећени српској уметности 13. и 14. века илуструју врхунце српског и византијског иконописа и монументалног сликарства
Посетиоце очекују и портрети Немањића на копијама фресака, предмети који су припадали српским владарима, укључујући и реплику прстена краља Стефана Првовенчаног, који је сачуван са његовим моштима, што је реткост у светским размерама, као тањир цара Душана. Међу иконама се, као ремек дело, издваја двојна икона Богородице Одигитрије, са сребрним оковом из цркве Богородице Перивлепте у Охриду. Ту су и употребни предмети – накит, грнчарија, керамика, као и угљенисано парче погаче, претекло из немањићке Србије.
Аутори изложбе, кустоскиња Народног музеја Емина Зечевић и управник Галерије фресака Бојан Поповић, кажу да је поставка о Симеону Немањи заправо „ехо његовог државничког понашања које се лако прати и функционише кроз седам покољења његов потомака захваљујући пре свега савршено јасној културној политици српске средњовековне државе“.
Изложбу је остварена уз помоћ Министарства културе и информисања, Музеја из Краљева и Раса, као и донатора, а пратиће је и каталог, који је у припреми. Дејан Ристић, државни секретар Министарстава културе, каже за Данас да је „на предлог Министарства изложба конципирана тако да би после Београда могла да гостује и у другим градовима Србије, а током 2014. и у суседним земљама“.
У сенци Миланског едикта
Државни секретар Министарства културе Дејан Ристић негира оцене да је држава више пажње посветила 1700. годишњици Миланског едикта, него обележавању девет векова од рођења Стефана Немање. Он је изјавио за Данас да је „читав низ установа културе у Србији и на локалном и регионалном нивоу на различите начине обележавају Немањину годишњицу, а да је изложба у Народном музеју круна тих активности, али и прва већа манифестација на коју су медији обратили пажњу“.
– Српска православна црква разматрала је потребу обележавања 900. годишњице рођења светог Симеона Мироточивог, међутим због огромне потребе и угледа нашег народа, Црква је у овом историјски тешком тренутку дала предност обележавању јубилеја МиИанског едикта – изјавио је за Данас епископ ремезијски и викар патријархов Андреј (Чилерђић). Према његовим речима, СПЦ је током године свечано прославила празник Светог Симеона Мироточивог коме је посвећена Патријаршијска капела, у Подгорици је одржана Свеосимоновска литија, а Немањин јубилеј помињан је и у Божићним и Васкршњим посланицама.
Владар, војсковођа, подвижник и светац
Стефан Немања, државник, војсковођа и дипломата, заштитник Цркве који је православље прогласио за државну веру, ктитор многих цркава и манастира родио се 1113. у Рибници, данашњој Подгорици. По повлачењу с престола 1196. замонашио се и као монах Симеон повукао у своју задужбину манастир Студеницу. Крајем 1197. одлази на Свету Гору, где се у својој последњој задужбини манастиру Хиландар упокојио 1199. године. Његове мошти пренете су Студеницу, где се и данас налазе. Црква га је канонизовала и слави га као Светог Симеона Мироточивог 26/13. фебруара.
Данас
