НБС одобравала пребацивање новца на офшор рачуне на Девичанским острвима

Народна банка Србије је све време одобравала послове као што су Агрохемове уплате унапред за набавку сировина од компанија са Британских девичанских острва. Међутим, те сировине никада нису стигле у Агрохем, а онда су те уплате претваране у позајмице, тако што је Агрохем кредитирао фирме у иностранству, каже за Радио Слободна Европа Ђорђе Падејски, новинар-истраживач и оснивач “FOIA Machine”, онлајн платформе за приступ информацијама од јавног значаја, коатор извештаја “Међународног конзорцијума за истраживачко новинарство” у који смо имали увид.

“У тренутку пропасти Агрохема, практично, много већи број компанија у иностранству му је дуговао него што су његова дуговања у Србији, али он то не може никада да наплати што је то, заправо, и био циљ”, каже Падејски.

Годинама се прича о парама на Кипру које су пребачене у Милошевићево време. Међутим, ништа није промењено у законима а што би омогућило контролу оваквих трансакција. “Ако новинари знају, ја не видим никакву препреку да и државни органи сазнају како функционише читав тај систем. Јер када се контролишу такве трансакције, види се да није исто када домаћа фирма послује са компанијама из Аустрије и са Британских девичанских острва”, каже Падејски и додаје да власти у Србији и другим балканским земљама за сада нису контактирале “Међународни конзорцијум истраживачких новинара” за детаљније информације.

РСЕ: Неке информације о сумњивим приватизацијама, не само у ове три фирме, од раније су познате јавности. Међутим, увек је било тешко утврдити ко су стварни власници предузећа која су у међувремену банкротирала, као и начин функционисања читавог тог механизма “испумпавања” новца. Како сте дошли до свих тих података?

Падејски: Цела ова прича је део једног већег пројекта, серије “цурења” информација. Дакле, Међународни конзорцијум истраживачких новинара је добио пре две године око 260 гигабајта, односно 2.5 милиона докумената, са офшор дестинација, као сто су Британска девичанска оства, који сведоче о новчаним трансферима, оснивачким документима компанија, чак и интерној комуникацији. Све то, заправо, илуструје како су офшор компаније, које су основане на Британским девичанским острвима или Куковим острвима, подстицањем корупције омогућавале богатим и добро повезаним особама огромне зараде, а што је изазвало велике економске недаће земљама у развоју, у том контексту и на Балкану.

Пре овог истраживања било је доста спекулација ко и како је учествовао у приватизацији. Међутим, ово је по први пут да смо добили документа са тих офшор дестинација, односно у прилици смо да недвосмислено потврдимо идентитет тих људи и трансфере новца, да идентификујемо како је функционисао систем иза те офшор завесе.

РСЕ: Да ли можете да кажете од кога сте то добили или је то тајна?

Падејски: То је стигло на адресу Међународног конзорцијума истраживачких новинара. У априлу ове године објавили смо серију текстова. То значи да је ово само једна прича у том низу, у којој смо покушали да ставимо у контекст те податке, односно како је дошло до краха Агрохема и других фирми.

РСЕ: Добили сте податке само за Србију или за неке друге земље регије?

Падејски: Не, то су подаци који се односе на неких 130 хиљада особа из 170 земаља из читавог света.

РСЕ: Претпостављам да сте добили податке од неке међународне финансијске организације, или надзорног одбора.

Падејски: Ради се о пакету информација 160 пута већем него што су документи које је Викиликс објавио 2010.

Банкрот Агрохема иако су му потраживања већа од дугова

РСЕ: Шта је у овом случају конкретно урадила држава Србија јер, претпостављам, да и она има исти приступ информацијама, као и ви.

Падејски: Заправо, нема. О томе се и ради. Земље као што је Србија немају приступ овим подацима. Ми у самој причи имамо српског стечајног управника који покушава да идентификује и пронађе офшор компаније на Британским девичанским острвима. Он упорно пише на њихове стране адресе, јер након покретања стечајног поступка у Агрохему, настоји да наплати дуговања. Међутим, он никада не добија одговор и писма му се враћају са поруком: “адреса непозната”. Значи, наше надлежне институције, али и национални системи широм света, немају приступ таквим информацијама и то је један од проблема.

РСЕ: С обзиром да власти у Србији знају да имате те податке, да ли вас је неко контактирао и затражио помоћ у конкретним и другим случајевима.

Падејски: Ми немамо податке да ли су власти из Србије или било које друге земље са територије бивше Југославије покушале нас контактирају. Међутим, наш Конзорцијум је објавио део тих података, омогућивши свакоме да у било ком тренутку провери одређену информацију тако што је унесу у сеарцх енгине, рецимо, да ли одређена особа имала регистровану компанију. Дакле, покушали смо да те податке учинимо јавним и бацимо светло на читаву ту причу.

РСЕ: Који је од ова три случаја за Вас најдрастичнији. Да ли, заиста, није било могуће открити те малверзације, можда није било воље или је чак постојала спрега власти и појединих тајкуна који су поседовали офшор компаније?

Падејски: Случај Агрохема ме је дефинитивно запањио. Ми смо приказали како је функционисао тај систем, односно начин на који је ова компанија за само неколико година доведена до пропасти. На пример, Агрохем је куповао сировине авансно од компанија на Британским девичанским острвима. Дакле, плаћао је унапред те сировине које никада нису стигле у Агрохем, а онда су те уплате претваране у позајмице, тако што је Агрохем, наводно, кредитирао фирме у иностранству. За све то време Народна банка одобрава те послове и онда имамо ситуацију да у тренутку пропасти Агрохема, практично, много већи број компанија у иностранству му дугује него што његова дуговања у Србији, али он то не може никада да наплати што је, заправо, и био циљ. На пример, Агрохем је уочи банкрота уплатио на офшор рачун свог власника 6,9 милиона долара. Дакле, српске власти су у овом и другим случајевима пропустиле да реагују. Зато је Европска унија и затражила преиспитивање приватизације 24 предузећа.

РСЕ: Очито су коришћене правне празнине у Закону о приватизацији. Тадашње власти су хтеле да кроз трансфомацију државних предузећа привуку пре свега стране инвестиције. Тачно је да неке од тих фирми нису биле рентабилне, али је чињеница да су приватизована и релативно успешна предузећа. Како је било могуће да прођу толике године а да скоро нико не реагује. Да ли мислите да је реч о незнању или о директној спрези – у случају Агрохема, Навипа – тих бизнисмена са одређеним структурама у властима. Како је било могуће, како се сада испоставља, да је од око три хиљада приватизованих фирми око две хиљаде на рубу пропасти или је већ банкротирало.

Падејски: Ја не могу сада да уперим прстом у конкретну особу у власти са именом и презименом и кажем да је одговорна. У случајевима Агрохема, Фиделинке и Навипа, нисмо утврдили да се ради о директној умешаности појединаца из власти у незакониту приватизацију. Међутим, евидентно је да се ради о великом незнању, немару, па и спрези, како би се на време препознали и спречили овакви сумњиви послови.

Власници офшор компанија одбили разговор

РСЕ: Ви сте покушавали да ступите у контакт са неким од власника офшор компанија које помињете у тексту. Ако сам добро схватио, они нису одговарали на ваше позиве, али су у разним пригодама преко посредника изјављивали да нису ништа незаконито учинили. У међувремену, њихове и друге офшор компаније и даље несметано раде.

Падејски: То нас није изненадило јер они тако функционишу. Ми смо упорно покушавали да разговарамо с њима, да им понудимо могућност да реагују, изнесу своје виђење. Међутим, они су то одбијали. Било је одговора типа “не желе да коментаришу”. Додуше, све док се та комуникација одвијала на нивоу питања и одговора, били су заинтересовани. Но, када смо их суочавали са документима који недвосмислено и необориво доказују њихову повезаност у овим трансакцијама, они су прекидали сваки облик комуникације.

РСЕ: Да ли је то била директна комуникација, или преко посредника?

Падејски: Било је разних облика комуникације – и писане и телефоном. Ми смо заиста све време желели да добијемо и њихову страну приче, да се наш извештај не сведе само на податке из докумената. Међутим, као што сам рекао, кад смо их суочавали са необоривим доказима, они су одустајали од било каквог вида комумикације са нама.

РСЕ: У случају Навипа ухапшена су три рукововодиоца ове фирме. Међутим, против кључних деоничара предузећа која су купила Навип – Димитрија Аксентијевића из Минеца и Горана Маринковића из Marinković Commerce – нису покренуте истраге.

Падејски: О томе се и ради. Они су сада недоступни нашим државним органима, али су до недавно били прилично пристуни, активни и доступни.

РСЕ: Како коментаришете мистериозну улогу бившег македонског министра економије Жанка Чада, који се појављује у све три приватизације. Како је њему омогућен пролаз, односно куповина, а што је другима било ускраћено?

Падејски: То доста говори о повезаности политичких и пословних елита од 90-тих па на овамо. Из његове биографије се види се да је он био не само министар, него пре свега банкар у време када су се дешавале веома чудне ствари у финансијама Србије и других бивших република. Дакле, тај миље о коме говоримо је наставио да живи. На крају крајева. и у Србији је недавно ухапшен највећи тајкун који је део тих кругова. Дакле, то ме нимало не изненађује, јер се, практично, ради о континуитету такве политике и пословања од 90-тих па све до сада.

РСЕ: Према подацима “Global Financial Integrity”, од 2001.до 2010. године, из Србије се одлило 51 милијарда долара или 5 милиарди долара годишње. Тај тренд је настављен, па је прошле године само на Британска девичанска острва пребачено око 900 милиона долара. Да ли је то бесповратно изгубљени новац, односно на који никада неће бити плаћен порез?

Падејски: Све то довољно говори да су ове активности и даље распрострањене. Многи су све ове године упозоравали на те незаконите радње, али нисмо имали поуздане податке којима бисмо то и доказали. Овог пута “Међународни конзорцијум истраживачких новинара” је успео да створи базу података омогућивши увид јавности у њу.

Надам се да ће у скорије време доћи до одређених промена не само у Србији, јер је овај пројекат изазвао велике турбуленције и у САД и у Европској унији. Владе европских земаља размишљају о промени своје политике, јер овде није реч само о крађи компанија које су преузете од офшор фирми као и отимању зарада радника, већ и крађи пореског новца, а ја мислим да би свака одговорна влада морала да буде заинтересована за сваки порески динар.

РСЕ: Да ли је Србија опљачкана за 51 милијарду долара?

Падејски: Тешко је рећи за колико је новца тачно опљачкана, али дефинитивно ове дестинације служе не само за прикривање идентитета него и за пореске оптимизације, како то обично кажу пословни кругови, а што је еуфемизам за утају пореза.

*

Бивши македонски министар економије и контроверзни бизнисмен Жанко Чадо имао је кључну улогу у банкроту српских фирми “Агрохем”, “Фиделинка” и “Навип”, пребацивањем њихових средстава на рачуне својих офшор компанија, пише “Међународни конзорцијум истраживачких новинара”, у чији је извештај Радио Слободна Европа имао ексклузивно увид.

Аутори текста Ђорђе Падејски и Мајкл Хадсон наводе, уз остало, да је “Навип”, чији су само виногради вредели око 30 милиона евра, продат је за мање од 6 милиона евра. новчаним токовима. Цео извештај прочитајте овде

Падејски каже да су он и његове колеге настојали да разговарају са власницима прозваних офшор фирми, нудећи им могућност да реагују. “Међутим, они су то одбијали. Било је одговора типа ‘не желе да коментаришу’. Додуше, све док се та комуникација одвијала на нивоу питања и одговора, били су заинтересовани. Но, када смо их суочавали са документима који недвосмислено доказују њихову повезаност у овим трансакцијама, они су прекидали сваки облик комуникације”.

Драган Штављанин

Радио Слободна Европа