УКУПНО 248 инвеститора са Србијом је до сада потписало уговоре о додели 297,4 милиона евра субвенција, на име инвестиција вредих готово милијарду и по евра. Подстицаје из државне касе, према званичним подацима Агенције за страна улагања и промоцију извоза, добијају и домаћа предузећа, али се на њих односи свега 23 одсто одобрених подстицаја, то јест око 68 милиона евра.
Домаћих инвеститора, на листи потписаних уговора о субвенцијама, има чак више него страних: 132 наспрам 116. Међутим, проблем је што српске фирме не могу да отворе много нових радних места, а ове субвенције додељују се по сваком новозапосленом раднику и иду од минималних 4.000 до максималних 10.000 евра. Тако имамо ситуацију да, према подацима СИЕПА, домаћи инвеститори, у просеку, добијају субвенције од 4.482 евра, а страни тек нешто више: 4.724 евра. Али домаће компаније ову помоћ из државне касе добиле су на име отварања 14.294 нова радна места, док су странцима додељене субвенције на име 35.901 новозапосленог радника.
Од укупног броја „помогнутих“ инвестиционих пројеката, тек 79 је завршено у потпуности, што значи да су субвенције исплаћене у целости. Преостало је још да се до краја исплате транше код уговорених субвенција вредних 222 милиона евра. Од тог износа, до сада је инвеститорима у траншама исплаћено 68 милиона.
Министарство привреде, које од доласка новог министра Саше Радуловића „чешља“ пословање свих предузећа и агенција која „баратају“ државним парама, најављује значајне измене у одобравању и контроли ових субвенција.
– Претходних година смо давали субвенције, а нисмо проверавали да ли су инвеститори испунили уговорене обавезе – истиче министар Радуловић.
– Дражава ће то убудуће много озбиљније радити. Такве ствари се не могу толерисати, јер такво пословање инвеститорима није дозвољено ни у земљама из којих долазе.
А, у Србију највредније инвестиције, бар када се погледа статистика одобрених субвенција, долазе из Италије: чак 26 одсто. Текстилни гигант „Бенетон“ једна је од компанија која се обавезала да у Србији отвори 2.000 нових радних места за инвестицију вредну 43,4 милиона евра. Од Србије јој је одобрено укупно 18 милиона евра подстицаја, што је 9.000 евра по радном месту. Овој компанији до сада је, на име субвенција, исплаћено 10,5 милиона евра. Следећа на списку је Немачка, са 14,1 одсто удела у укупно одобреним подстицајима.
МИНИСТАРСТВО ПОТПИСУЈЕ – СИЕПА није та која иде по Србији и неодговорно дели народне паре, како се то покушава представити, већ је управо Министарство потписник свих тих уговора и адреса са које се исплаћују инвеститори – указују у СИЕПИ.
– Агенција има техничку улогу комуникације са инвеститорима, расписује конкурсе за доделу средстава, прикупља пријаве и сазива Комисију за доделу, коју опет образује и њоме председава Министарство привреде.
Управо су немачки инвеститори разлог да је у понедељак реаговала СИЕПА званичним саопштењем. У њему се наводи да је Министарство привреде блокирало 22 немачка инвеститора, којима су одобрени подстицаји из српског буџета, о чему је СИЕПА дописом обавестила премијера и првог потпредседника Владе Србије.
– У допису смо нагласили пре свега неколико немачких компанија које су актуелне у јавности, и указали на последице које оваква блокада носи, као и да су се неке од њих обратили Амбасади Немачке поводом овог проблема – истичу у СИЕПА.
НИЈЕ ИСТИНА?
– КАО пример неодговорног рада СИЕПА, Министарство привреде навело је америчку компанију „Трак-лајт“, која је преко немачке фирме ћерка заинтересована за улагање у Баточини, а са којим је СИЕПА наводно потписала уговор и пре него што је основано предузеће у Србији – наводе у овој Агенцији. – Права истина је да са поменутом компанијом ништа није потписано. Немачки део компаније „Трак лајт“ се пријавио за средства у последњем пријавном кругу, Комисија је дала предлог Министарству да се са њима потпише уговор, али се по закону чека да компанија отвори своје српско представништво које једино може бити носилац тог пројекта.
Новости
