Чиме се водите када бирате банку? Да ли је висина камате на разне позајмице једино што вас занима или од банкара тражите ценовник свих услуга које вам у пакету са отвореним рачуном могу бити наплаћени.
Ако то никада до сада нисте урадили – требало би јер према званичним подацима Народне банке Србије банке су у прошлој години на накнадама и провизијама зарадиле око 400 милиона евра. То је било око 35 одсто њихових прихода (још милијарду су инкасирале од камата).
Плаћамо све, од одржавања текућег рачуна, чланарине за картице, провизије за одобрење кредита, картица и осталих кредитних производа, подизање новца са банкомата друге банке, е-банкинг услугу, слање новца преко дознаке, издавање разноразних потврда. Провизије и накнаде плаћамо на већину банкарских услуга, чак и када их не користимо. Тако на издату кредитну картицу плаћамо годишњу чланарину без обзира на то да ли смо потрошили један једини динар са ње. И то није све. Плаћамо и издавање, одржавање, али и њено коришћење на банкоматима, али и ПОС терминалима других банака.
Ове провизије нису ни најмање занемарљива ставка, јер кад на само ову провизију додамо и до три одсто од износа, јасно је како се лако стиже до зараде од готово 400 милиона евра по основу накнада и провизија.
– Удео од провизија и накнада је према мом мишљењу изразито висок у укупном приходу банака. Али то је данас позиција банкарског сектора. У другим државама, колико сам имао прилике да видим, нису толико велики износи. Али то су само случајни узорци, да бисте стекли праву слику морате урадити целовито истраживање, а тако нешто није урађено – каже Драгован Милићевић, сарадник портала Макроекономија и државни секретар у Министарству трговине. И Милићевић такође саветује грађанима да треба добро да размисле приликом избора банке јер оно што се данас наплаћује на име разних провизија и накнада није нимало безначајна ставка.
Истина, Закон о заштити корисника финансијских услуга је донекле регулисао наплаћивање провизија и накнада, али очигледно то није довољно.
– До почетка примене овог закона, банке су наплаћивале и гашење текућег рачуна, као и издавање потврде да је рачун угашен. Са променом закона регулисано је да је гашење рачуна бесплатно, као и издавање потврде приликом гашења рачуна. И тога се банке придржавају. Али, без обзира на регулативу, често се дешава да приликом гашења рачуна, банка не изда потврду јер то клијент није изричито захтевао, али уколико је буде тражио касније биће му наплаћена – каже Лара Пантелић финансијски аналитичар са портала „Каматица”.
Она истиче да банке такође тврде да је отварање текућих рачуна бесплатно, међутим да бисте га активирали банка захтева да се на рачун уплати симболичан износ (100 динара). Месечно одржавање рачуна је незаобилазна ставка, коју банке додуше различито наплаћују. Све док користимо текући рачун, објашњава наша саговорница, плаћање ове накнаде је смислено, али кад престанемо да користимо рачун, а у међувремену га не угасимо, није реткост да нам се и тад наплаћује, што може да резултира недозвољеним минусом за који нисмо криви.
Шта још морамо да плаћамо банци? Списак је предугачак. Уколико нам је, на пример, потребан промет по рачуну као доказ о редовним уплатама зараде морамо да платимо. Баш као и потврду о извршеном плаћању, „папир” да немамо неизмирених обавеза према банци, стање по кредиту и све остале врсте потврда које пословни однос са банком може да изискује. Редакцији „Потрошача” често се јављају читаоци који имају примедбе на превисоке пенале за плаћање рачуна у банци.
– И ту има нелогичности нарочито када вам за рачун од 200 динара наплате провизију од 150. Иначе банке које наплаћују ове провизије по нелогично високим тарифама, у ствари желе мањи промет уплатница и гужве на шалтерима. За уплате на шалтеру банке постоји тарифник, међутим поједине банке у свом тарифнику немају ограничен максимални износ за наплату, него се наплаћује проценат – истиче Пантелић.
За свој положај можда смо и сами делом криви, каже Дејан Гавриловић из удружења „Ефектива”. Од двадесет клијената само један помно чита уговор са банком пре него што га потпише, а питање је и колико је оних који су спремни да због бољих услова које друга банка нуди преселе свој текући рачун из матичне банке.
– Свет грађана о финансијским услугама је и даље низак. Важно је да се од банака пре било каквог аранжмана тражи што више информација. Када буду банкари схватили да ми знамо више и они ће почети да мењају став – каже Гавриловић.
