Органска храна – наш рудник злата (видео)

Док се у Србији води интезивна расправа о прихватању генетски модификоване хране, многе земље у свету се све више окрећу органској производњи.

Основни принципи на којима се базира развој органске пољопривреде, у којој је коришћење ГМО строго забрањено, а који је поставила Међународна федерација за органску пољопривреду на чијим стандардима се заснива и Закон о органској производњи Републике Србије су принципи здравља, екологије, праведности, неговања и старања.

Органска храна производи се на еколошки здравом земљишту, у чистом окружењу и није хемијски третирана, није дозвољена употреба адитива, не садржи конзервансе, емулгаторе, вештачке боје, вештачке ароме, антибиотике, хормоне или лекове. 

Широм света је органском експлоатацијом само у протеклој деценији обухваћено више од 26 милиона хектара уз константан раст учешћа површине органске производње у односу на површину државе. 

Највећи процент у овом тренутку бележи Лихетенштајн (27,3%) и Аустрија (19,7%) док су најважнији узгајивачи органске хране, по површини коју обухватају, у Великој Британији, Немачкој и Италији. Тендеција развоја органске производње све је израженија у земљама централне и источне Европе (Чешка, Словачка и Пољска).

Скривени рудник злата у Србији
Када је о Србији реч, органска производња је скривени рудник злата за нашу земљу како је недавно изјавио министар пољопривреде Драган Гламочић. 

Гламоћић је оценио да је органска храна потенцијал Србије и да министарство намерава да стави акценат на њену производњу, при чему ће бити важно да се направи јасна разлика у односу на ГМО и у односу на цену, јер мора да буде већа, навео је. 

Стручњаци су сагласни да су потенцијали за овај начин производње у Србији огромни али недовљно искоришћени и да органска производња представља посебну шансу за мале пољопривреднике јер су мали поседи у органској производњи примери како слабост може бити преточена у предност. 

Саветују да би требало повећати број органских производа, афирмисати их на домаћем тржишту и омогућити домаћим произвођачима да стекну предност у пласману своје робе, у различитим установма, као и у трговинским ланцима.

Органско млеко

За сада, од органских анималних производа највећа је потрошња органског млека. Органско млеко је све присутније у супермаркетима већине земаља Европске уније. Његова највећа производња је у Данској (15%), док се у Аустрији око 14 % млека добија са фарми организованих по концепту самоодрживе производње. 

Цена органског млека је и до 40 % већа од цене млека добијеног у комерцијалног производњи. У складу са кампањом о здравом животу, органско млеко је највећи продор на тржишту обезбедило у производњи дечије хране у свету. 

Што се Србије тиче, органско млекарство је тек у повоју. Компанија Имлек је, тренутно, код нас једини произвођач органских млечних производа, који се на рафовима виде под брендом “Белло органиц”. 

Захваљујући еколошки здравом окружењу у којем земља није третирана вештачким ђубривом, органско млеко добијено са домаће фарме се налази у самом врху лествице по квалитету састојака и њиховој хранљивости. 

Сирово млеко којим се снабдева компанија Имлек (16.000 литара дневно) се добија са фарме Велвет фарм у Чуругу које поседује квалитетно земљиште на коме се органски узгаја храна којом се и краве хране због чега дају млеко врхунског квалитета. 

Ова фарма поседује све потребне сертификате у складу са законима Републике Србије и стандардима које прописује ЕУ. 

Упркос ризику да се производ који је скуп у односу на остала млека на тржишту и који захтева сложен процес производње, Имлек се ипак упустио у пројекат, а након инвестирања у прилагођавање производње “органском начину” (транспорт, амбалажа…) крајњем потрошачу је пружено нешто што може да се купи у много развијенијим државама.

Све више тражимо органску храну

Највећа фарма за производњу органског млека у Србији не успева да произведе довољно млека и говедине да би подмирила огромну тражњу, што је сигнал да потрошачи све више траже органску храну. 

Чињеница је да је органски произведана храна хигијенски исправна и безбедна храна која има повећану биолошку и нутритивну вредност а која се огледа кроз повећан садржај витамина и минерала (калцијум, магнезијум, гвожђе), омега 3 масних киселина и антиоксиданата, односно повећан број у појединим намирницама. 

Због тога производња незагађене , на природан начин гајене хране, у свету постаје потреба, а не само тренд. 

Тренутно се она у Србији може наћи на понеком рафу, у специјализованим продавницама и на понекој тезги на пијацама. 

Ипак, чињеница да “органске фарме” ничу на све више места у земљи и да већ постоје крајеви посвећени искључиво органском узгоју (Стара планина, неки делови Војводине…) указују на то да су исти тренд и потреба у повоју и у Србији. 

Б92