Уколико би курс наставио да јача, инфлација би изашла из планираног оквира. Скок евра узрокован већом тражњом, као и куповином енергената
ДИНАР тоне све ниже. Девизни курс је поново оборио још један неславан рекорд премашивши 109 динара. Уколико би евро наставио да јача овим интензитетом, то би утицало на искакање инфлације из планираног оквира. Због тога, како објашњавају економисти, НБС мора интензивије да реагује и да продаје много више девиза на тржишту. Интервенција од свега 10 милиона евра у среду је била само кап која није могла да заустави скок евра. Ни 68.5 милиона евра од четвртка није помогло да се динар опорави, па ће у петак за један евро бити потребно 109.17 динара.
Током протекле године централна банка је из девизних резерви потрошила за одбрану курса само 90 милиона евра, јер су инвеститори масовно куповали динаре за државне обвезнице. То је компензовало мали прилив страног капитала. Али, због све ниже каматне стопе на ове вредносне хартије, мало је вероватно да ће се 2011. година поновити.
– Кретања на девизном тржишту у последњих неколико дана била су иницирана нешто већом тражњом домаћих предузећа за девизама, углавном због нешто вишег од уобичајеног увоза енергената, али су у последња два дана под значајним утицајем привремених психолошких фактора – истичу у НБС.
– Централна банка је спремна да учини све што је неопходно да спречи претеране краткорочне осцилације и обезбеди стабилност девизног тржишта у Србији. Девизне резерве од 12,1 милијарде евра, колико су износиле на почетку године, су више него довољан гарант способности за то.
Како каже Горан Николић, економиста, ако се НБС буде понашала у складу са оним што прокламује, онда ће морати да интервенише, јер је због преноса курса на цене немогуће одржати инфлацију на циљаном нивоу. Већ се види значајан раст цена у малопродаји крајем јануара и почетком фебруара, тако да је логично да централна банка користи најјачи инструмент који има за заштиту динара, а то је интервенција на девизном тржишту.
Извршни одбор Народне банке Србије у четвртак је задржао референтну каматну стопу на нивоу од 9,5 одсто. Централна банка је почетком године најавила обарање своје камате, што је један од сигнала да ће камате на динаре бити мање, а самим тим и нижа вредност домаће валуте.
– Међугодишња инфлација је и даље у паду, пре свега, услед смањених трошковних притисака на цене хране и ниске агрегатне тражње – наводи НБС. – У наредним месецима пад међугодишње инфлације наставиће се првенствено због базног ефекта високих месечних стопа инфлације са почетка претходне године.
Народна банка Србије очекује да ће се инфлација вратити у границе дозвољеног одступања од циља већ у овом тромесечју, а затим привремено спустити до нивоа око доње границе дозвољеног одступања. Потом ће се стабилизовати око циља средином године. Монетарна политика при доношењу одлука, пре свега, узима у обзир факторе инфлације који делују на средњи рок.
– Основни ризици пројекције инфлације долазе из међународног окружења због још увек нерешене кризе у зони евра, као и из домена фискалне политике – истичу у НБС. – Одржавање буџетског дефицита у раније договореним оквирима са ММФ представљало би додатну гаранцију макроекономске стабилности и оставило већи простор за будућу релаксацију монетарне политике.
