Српски издајнички режим у сарадњи са касапином Тачијем припрема жестоку крађу гласова на предстојећим шиптарским изборима

У понедељак 21.10.2013. у Прес центру Удружења новинара Србије у Кнез Михаиловој 6 усред Београда одржана је конференција за медије која би, у иоле нормалној држави са иоле слободним медијима, представљала праву сензацију. На тој конференцији Правно-политички савет Привремене скупштине Аутономне покрајине Косово и Метохија представио је материјалне, необориве доказе који унапред дисквалификују регуларност тзв. локалних избора који треба да се одрже на „Косову“ 3. новембра 2013.

Професор права Душко Челић, иначе расељен са Косова и Метохије после злочиначког НАТО-бомбардовања 1999, представио је „јавности“ – односно оном безваздушном простору реалности који национални медији у Србији углавном игноришу – допис из Приштине којим су он и супруга, такође расељено лице, обавештени да им је одбијена пријава за гласање путем поште на новембарским „изборима“. Једини проблемчић у целој причи је тај што се ниједан од супружника Челић није пријавио да гласа на наведеним „изборима“ – ни путем поште, ни на било који други начин. Што значи само једно – да су београдске власти „регистровале“ ко зна колико хиљада расељених са КиМ да гласају на новембарским „изборима“ мимо њиховог знања, и да су неовлашћено њихове личне податке предали у руке непризнате квази-државе у чијим највишим органима седе „лица са потернице“ (по терминологији Светог Синода СПЦ), укључујући и терористе и трговце људским органима. Остављамо машти на вољу да смисли све могуће начине на које ће ти лични подаци моћи да буду злоупотребљени – од фиктивног преписивања преостале српске имовине, до лоцирања и физичког угрожавања свих потенцијалних противника „косовске државности“.

Удружење новинара Србије (УНС) тврди за себе да је „највећа и најзначајнија асоцијација професионалних новинара у Србији“ а хвали се да и је „пуноправни члан Међународне федерације новинара (ИФЈ)“. Штавише, „циљеви удружења су били и остали: унапређење српског новинарства, одбрана слободе мисли и изражавања, заштита новинара и интереса професије, јачање новинарске солидарности и помоћ угроженим колегама“.[1] Циљеви УНС-а се очигледно не испуњавају. На конференцији за медије било је три новинара – агенција Инфобиро и Танјуг и месечника Геополитика. Новинари Политике, листа чији је главни и одговорни уредник председница УНС-а, нису били присутни. Не занима перјанице новинарства у Србији то што се краду и злоупотребљавају лични подаци грађана, и што се ти исти грађани потенцијално доводе и у животну опасност. Не занима их то што се од тзв. избора иза којих је у пуном капацитетом стао „демократски“ Запад прави фарса, што се на исте пријављују људи мимо сопственог знања. По речима члана Правно-политичко савета Скупштине АП КиМ, адвоката Бранка Павловића, да је Милошевић ухваћен у оваквом лажирању избора, о томе би „брујала цела Србија“. Обавештени су и Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и тужилац. Од повереника за информације од јавног значаја је пренесена информација да тужилац једноставно није реаговао на мноштво сличних пријава које су му раније достављане.

Суспензија уставно-правног поретка, неовлашћено предавање личних података грађана у руке међународних терориста и сецесиониста, гажење основних демократских изборних правила – све то није занимљиво ни за УНС ни за НУНС ни све друге „просветитеље“ и „заштитнике демократских вредности“ у Србији. Као ни чињеница да је, иако нико из Србије ван територије коју контролишу сецесионисти не може да пошаље писмо на било коју адресу на тој истој територији – на десетине хиљада дописа попут ових који су представљени на конференцији за медије већ стигло из Приштине у Србију. Према ознакама на коверти, пошиљке прво стижу у Ниш, одакле се дистрибуирају у локалне филијале Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије.

Треба рећи да је државна новинска агенција Танјуг направила извештај са скупа. Наравно, акценат у наслову је дат на вест која није ни нова ни ексклузивна: „Привремена скупштина КиМ опет позива на бојкот избора“, мада је у самом тексту у једном пасусу поменут и „случај Челић“, уз директан цитат.[2] Но, то далеко од тога да је то довољно. Стога, у интересу игнорисане јавности, следи текст једног од хиљаде дописа који су протеклих дана из Приштине достављени расељенима са КиМ широм Србије (овде је изостављен главни текст на албанском):

Republika e Kоsоvës

Republika Kosova – Republic of Kosovo

Komisioni Qendror iZgjedhjeve

Centralna Izborna Komisija

Central Election Commission

KOMUNA/OPŠTINA

Letër Njoftuese /Obaveštenje

Ktheni këtë kopje me formularin e ankesës

Vratite ovu kopiju zajedno sa vašim obrascem žalbe

Gornja priznanica potvrđuje odbijanje vaše prijave. Vi nećete moći da

učestvujete u programu glasanja putem pošte van Kosova 2013.

Međutim, vi imate pravo da zahtevate pravnu ispravku od

kompetentnog zakonskog tela u skladu sa Zakonom o lokalnim

izborima i Zakonu o opštim izborima u Republici Kosovo. Vaš zahtev je

odbijen zbog ispod navedenog/ih razloga:

Vi niste dokazali vaš identitet.

Vi niste dokazali Vašu civilnu registraciju.

Vi niste dokazali da imate prebivalište u dotičnoj opštini na Kosovu 1

Januara 1998.

Vi niste dokazali najmanje jedan od sledećih kriterijuma za vaše

biračko pravo, i to:

Vi niste dokazali da ste rođeni na Kosovu.

Vi niste dokazali da imate makar jednog roditelja rođenog na Kosovu.

Vi niste dokazali da ste živeli na Kosovu pet godina u kontinuitetu.

Protiv ove odluke može se podneti žalba Izbornom Panelu za Žalbe i

Predstavke (IPZP) u roku od 24 sata od njenog prijema.

Žalbu treba poslati na sledeću adresu:

Izborni Panel za Žalbe i Predstavke, Ulica “Luan Haradinaj,” Zgrada

Bivše Ljubljanske Banke – Prvi Sprat

Priština 10 000 Republika Kosovo

Glasanje van Kosova,

Centralna Izborna Komisja,

Republika Kosovo

На врху формулара се налази грб „Републике Косово“. Толико о „статусној неутралности“ ових квази-избора – ако већ „pravo da zahtevate pravnu ispravku od kompetentnog zakonskog tela u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i 

Zakonu o opštim izborima u Republici Kosovo“ није довољан доказ. На самој коверти се, осим адресе пошиљаоца и примаоца, налазе и руком исписани број телефона и име повереника локалног огранка Комесаријата за избеглице, што је само додатни доказ непосредног (са)учешћа државних органа Србије у апсолутно нерегуларним изборима које организује непризната држава на њеној територији, мимо Устава или било ког другог важећег закона.

Хоће ли међународни заштитник „фер и демократских избора“, ОУБС, који надзире ову изборну фарсу реаговати када буде примио ове скандалозне доказе? Сазнаћемо – мада вероватно не преко чланова УНС-а или НУНС-а – јер ће то међународно тело свакако бити обавештено о томе да се, под покровитељством ЕУ, на територији једне европске државе организују „избори“ на којима би и Пјонгјанг позавидео.

Снимак целе конференције за штампу се може наћи на сајту Привремене скупштине АП КиМ.[3] Свакако не и „медијског јавног сервиса европске Србије“, Б-92 или осталих медијских цивилизатора мусаве Србије. Они чекају слављеничку конференцију за штампу у Приштини. Међу својима.