Од „Царства добре хране” месне индустрије 29. новембар остала пустош

Суботица – До краја месеца требало би да се појави оглас којим се тражи купац за продавнице некадашње месне индустрије „29. новембар“ у Суботици, Чантавиру и Бачкој Тополи, за део производних машина и опреме, као и за возила.

Од огромног индустријског парка и некада једне од најсавременијих кланица у земљи, познате по слогану „Царство добре хране“, ови делови су тренутно једино за шта се још може наћи купац. Према незваничним подацима на продају се нуди само оно за шта постоји интересовање потенцијалних купаца. Пре тога, 5. октобра, Агенција за приватизацију огласила је да „29. новембар“ издаје на годину дана у закуп пољопривредно земљиште површине веће од 62 хектара у насељима Мале Пијаце и Хоргош, а писмене понуде треба да буду достављене до 25. октобра.

Тако се некадашњи гигант сада продаје у деловима од којих су неки још увек толико велики да за њих нема купца. Месна индустрија „29. новембар“ престала је са радом пре више од шест година, Привредни суд у Суботици, на захтев поверилаца, прогласио је стечај маја 2009, да би се септембра те године, услед непостојања програма реорганизације, наставио банкрот.

То је подразумевало покушај продаје фабрике. Пре стечаја продаја је покушана три пута. Први пут непосредном погодбом новембра 2009, након тога јавним надметањем новембра 2010, па јавним прикупљањем писаних понуда фебруара 2011, и поново у априлу исте године још једном јавним прикупљањем писаних понуда. Последњи покушај оглашен је јуна прошле године када је покушана продаја целине 1, како се зове у огласу, односно онога што чини срж саме фабрике смештене у индустријској зони у насељу Александрово. Фабрика је процењена на 751,5 милиона динара, а једина понуда стигла је на 81 милион динара, те ју је одбор поверилаца одбио, јер је чинила тек 10,77 одсто процењене вредности. Уместо фабрике, Агенција за приватизацију успела је да прода тек делове њене имовине, тј. продавницу у Суботици за 5,2 уместо 6,4 милиона динара, и део неке опреме за 1,2 милиона динара.

Тако се за ову фабрику, некадашњи синоним за успешну индустрију, никада није нашао купац. Осим једне кратке епизоде 2010, када је након неколико месеци купац одустао и вратио фабрику Агенцији у чијим рукама је 93,9 одсто капитала. Према речима Иштвана Хуђија, секретара Савеза самосталног синдиката, ово је и једина фабрика где радници нису добили ништа од заосталих зарада, тако да око 1.500 бивших радника потражује око 1,5 милиона евра. Део надокнаде добило је тек око 200 радника који су 2000. године отишли из фабрике као технолошки вишак.

Фабрика „29. новембар“ данас је закоровљена, девастирана фирма у чијим празним халама је тешко „срести“ дух некадашњег гиганта месне прерађивачке индустрије. Капитал „29. новембра“ преселио се у историју када су ову фабрику основали предузимљиви Конен и Харман 1894, који су први одавде извозили месо и месне прерађевине, да би ту традицију наставио и „29. новембар“. Међутим, након њених финансијских недаћа последњих неколико деценија, а посебно након стечаја и престанка рада, стручњаци сматрају да је нереално да неко у овој фабрици и даље види потенцијал за месну индустрију, те да је њена вредност пре свега у површини од преко 50.000 квадратних метара.