Да би ушла у ЕУ Србија ће морати законом да дозволи легализацију генетски модфиковане хране јер су на то обавезне све чланице Светске трговинске организације чији је принцип тржиште без граница. Чланице ЕУ могу међутим да забране узгајање ГМ хране. Такође имају право да прогласе привремену забрану уколико државне власти констатују да одређена врста или врсте ГМО представљају здравствену опасност за земљу. Све чланице ГМО могу и законом да обавежу продавце и произвођаче односно увознике да на прехрамбеним производима назначе да ли садрже ГМО.

Неке земље улазе у спор са Европском комисијом. Италија и Луксембург су из здравствених разлога забраниле Монсантов кукуруз МОН810, али им је Комисија одговорила да њихови аргументи нису научни.

Лоби прехрамбене индустрије највише посла има приликом врбовања у Европском парламенту јер борбена партија Зелених у ровоском рату против ГМО лобија, успева да придобије већину за захтев да се уведе обавезна етикета и за сточну храну. За сада, ГМО улази на мала врата у наше тањире преко меса и млечних производа.

Питање је ко одлучује о дозволама за ГМО у ЕУ? Европска агенција за безбедност хране (ЕАСФ) саветује Европску комисију која затим предлог ставља на дневни ред састанка министара ЕУ. Известилац за ГМО у ЕП Корин Лепаж тврди да су сви стручњаци из ЕАСФ финансијски повезани са индустријом хране и раде за њене интересе.

Бугари најстрожи

Гајење генетски модификованих прехрамбених биљака дозвољено је у 29 држава света. Укупна површина, засејана претежно сојом, кукурузом, памуком и уљаном репицом износи око 160 милиона хектара од чега се три четвртине налази на територијама САД (43 одсто), Бразила (19 одсто) и Аргентине (15 одсто). Најстроже законодавство у ЕУ има Бугарска. У Швајцарској је проглашен мораторијум, а у Русији је забрана на снази, али се све чешће доводи у питање.

– Панелом стручњака прошле године је председавао Хари Куипер. Он је у исто време био координатор пројекта Интрансфуд који је финансирала биотехнолошка индустрија. Куипер директно ради на оставрењу Монсантовог крајњег циља, а то је да се као у САД изједначе природни и ГМО прехрамбени производи – пише Лепажова у својој књизи “ГМО – то је наша ствар”. У САД за сада постоји само кукуруз. Да ли је генетски модификован или није онај који га једе никада неће знати јер не постоји обавеза произвођача да било шта декларишу нити продаваца да било шта назначе на етикети.

Према неким тезама, ЕУ је рај за ГМО, али то није тачно. Напротив, у ЕУ постоји јака опозиција јавног мњења против ГМО.

– Једино решење је стална борба – поручује Корин Лепаж. Само једна врста генетички модификованог кукуруза и једна врста генетички модификованог кромпира добили су до сада дозволу да буду узгајани у ЕУ. Аустрија, Француска, Грчка, Мађарска, Немачка и Луксембург употребили су такозване безбедносне клаузуле из директиве ЕУ донете 2001. године које су им дале могућност да забране узгајање одређених врста ГМО на својој територији. Заговарање ГМО за људску исхрану је политички веома непопуларно у државама ЕУ, па је амерички гигант Монсанто прошле године повукао захтеве за дозволу узгајања нових врста у ЕУ за људску исхрану.

Следећи наставак – “Вести” истражују ГМО (3): Динкића врбовали да прогура ГМО

Вести