ПРВОРАЗРЕДНИ СКАНДАЛ: Вучић је ЈАТ поклонио Арапима

Србија у посао са Етихадом улаже 230 милиона евра, а губи све што је до сада имала од права на међународним линијама. Партнер из Емирата са своје стране не улаже ништа, јер ће наводни кредит од 140 милиона евра отићи њему за изнајмљивање авиона, а може да добије дестинације које су му данас недостижне. На крају ће и трошкове Ер Србије, данас фантомског предузећа, сносити грађани Србије. Да будемо јаснији – Европа не жели арапску авио компанију, из земље у кој су закони шеријата, а Ал Каида има уточиште, идеологе и финансијера.

Идеја српске Владе, на првом месту првог потпредседника Александра Вучића, да компанија Етихад из Уједињених Арапских Емирата спасе посрнулу националну авио-компанију ЈАТ Ервејз, пре има шансе да постане прворазредни скандал, него успешан пословни споразум.

Иако се до сада потписани уговори држе у најстрожој тајности, већ је познато да је Србија Емираћанима у суштини поклонила 49 одсто новог националног авио-превозника, Ер Србије, али и право да њиме несметано управљају.

По ономе што је јавности до данас приказано, ЈАТ Ервејз одлази у историју, поневши са собом и дугове у висини од најмање 190 милиона евра које ће морати да отплаћује Србија из свог буџета.

Поред тога, српска држава даје још и 40 милиона евра за изнајмљивање нових ербасових авиона. Укупно нас, значи, овај посао кошта 230 милиона евра, а заузврат добијамо 51 одсто власништва над Ер Србијом, али без управљачких права.

Са друге стране Емирати дају само гаранције за неки планирани кредит од 140 милиона евра и добијају пуну власт над Ер Србијом, иако ће номинално бити власници мањинског пакета акција од 49 одсто. Да ли је Србија толико безнадежно задужена, да није могла сама да изда гаранције за поменутих 140 милиона евра?

И за државну инвестицију од 40 милиона евра за “нове” авионе је упитно да ли је она уопште корисна за нашу страну. Прво: ради се о авионима који се узимају од Етихада, односно из његовог контигента летилица, тако да један партнер другоме плаћа.

Друго: нису у питању никакви нови авиони (у смислу да су тек произведени), већ коришћене летелице. У коначном збиру, српска страна инвестира 230 милиона евра у настајање нове компаније, од чега 40 милиона даје другом партнеру у послу који, на папиру, улаже 140 милиона евра (одбијањем оних 40 милиона, инвестиција би била само 100 милиона) и то као гаранцију за кредит који ће, опет, бити инвестиран у Етихад за изнајмљивање даљих летелица. Класична превара у којој једна страна инвестира све, док друга не инвестира ништа.

Најгоре је то што укупан губитак Србије неће бити само поменутих 230 милиона евра, мада би за ову сиромашну и опљачкану државу и то било превише.

Етихад овим послом покушава да се домогне такозваних успаваних слотова које има Србија, односно резервисаних времена полетања и слетања на одређене аеродроме. ЈАТ сада нема дуголинијску флоту, тако да не може сам да користи права да лети на прекоокеанским линијама. Ипак, ЈАТ већ има слотове у Вашингтону, Њујорку, Чикагу и Даласу, за које домаћи стручњаци тврде да су међу најповољнијима, јер омогућују брза преседања.

Етихад са своје стране има дуголинијске авионе, али не и повољне слотове управо у великим америчким градовима који доносе и највише пара. Америчке компаније, пак, нису спремне да пристану да се богатим и бахатим Арапима дају повољнија времена налетања.

Једна од највећих светских компанија, америчка Делта Ерлајнз, већ је по извештајима у штампи упутила допис америчком Министарству саобраћаја са захтевом да се не изађе у сусрет заједничком захтеву ЈАТ-а и Етихада о додели нових дозвола за Ер Србију.

Основни разлог за ово противљење лежи у чињеници, како наводе челници Делте, да је непознат састав оснивачког уговора и тачан однос партнера. У Србији је уобичајено да се склопљени уговори држе подаље од очију јавности, али то никако није пракса у нормалном свету. Ако америчка администрација услиши захтев Делте Ерлајнза, што је више него извесно, Србија ће трајно остати без повољних времена слетања и полетања на најважнијим аеродромима.
Истовремено је Европска комисија још 2. августа обавестила српски Директорат за цивилно ваздухопловство да нова, заједничка компанија неће моћи да добије дозволу за лет на европским дестинацијама јер је ефективно управљање компанијом Ер Србија супротно ЕЦАА споразуму о Заједничком ваздухопловном подручју Европске уније са околним земљама, чији је Србија потписник. За Европску комисију је спорно што је Етихад, иако мањински газда, добио управљачка права у Јату у наредних пет година, а Емирати нису чланица ЕЦАА.

Без обзира на ово и српске власти и Етихад упорно даље причају како Ер Србија са радом почиње до краја октобра. Међутим, ни ту ствари нису уопште тако једноставне.

У званичном регистру Агенције за привредне регистре до тренутка одласка овог чланка у штампу нема ни помена о некаквом предузећу Ер Србија (Аир Сербиа, како званично гласи назив). Како једно нерегистровано предузеће може да почне са радом, нека објасни неко из Владе.

Упркос тој чињеници, Ер Србија, иако фантомска компанија без дозволе за рад, већ објављује огласе за пријем радника. Главни проблем, на који, очигледно, у “светски искусном менаџменту” ове фантомске компаније нико не обраћа пажњу, лежи у чињеници да тек пошто се предузеће региструје оно уопште може да затражи дозволу од Директората за цивилно ваздухопловство да се бави својом основном делатношћу: авио-превозом људи и робе. Пут за добијање ове дозволе није ни мало једноставан, тако да, и под условом да се Ер Србија већ сутра региструје у АПР-у, он до краја месеца не може да добије дозволу за лет, ако се све буде радило по закону.

Питање колико се у целом овом послу уопште поштовао закон, поставио је и министар привреде Саша Радуловић, мада је, како у Влади тврде, на крају потписао гаранције за добијање кредита од 40 милиона евра из Фонда за развој. Већ је у првим корацима, које прави Ер Србија уочљиво да партнере у овом послу српски закони уопште не интересују.

Првенствено је незаконито измештање сектора финансија из Београда у Абу Даби, јер предузеће регистровано у Србији овде мора и да полаже рачуне за своје пословање. Противно закону, али и самом договору, јесте уз остало и именовање Данета Кондића истовремено и на место генералног директора и председника борда директора.

Кондић јесте српски држављанин, али је Етихадов кадар који га је и поставио на место генералног. Како по договору арапски партнер поставља генералног, српска страна је требала да постави свог човека на чело борда директора, а њен кандидат је арапски миљеник Кондић?! Постављајући Кондића на ово место, српска Влада не само да је прекршила сопствени закон по коме нико не може самог себе да контролише (јер је у сукобу интереса), већ руглу извргла и уверавања како ћемо ми, ипак, да надгледамо рад националног авио-превозника.

По свему што се сада зна, Вучић је ЈАТ поклонио Арапима. За дата улагања Србија је могла и сама да задржи власништво над националном авио-компанијом, без да се свађа са светом који, очигледно је, не жели да одобри овај пословни аранжман.

Арпад Нађ 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије