Отета српска имовина на Косову и Метохији

Огромно српско богатство на Косову распрородаје се у бесцење. Американци користе заслуге из времена бомбардовања не би ли за мале паре дошли до највреднијих предузећа.

На територији Косова и Метохије, након НATO бомбардовања и повлачења српске војске и полиције, остало је заробљено огромно богатство републике Србије, које је данас отето и у највећем делу распродато.

Највреднији су комбинат Трепча и 30 рудника, железничка инфраструктура, аеродром Слатина, Телеком, енергетски систем, објекти Нафтне индустрије Србије и Војске, здравствене установе, школе и зграде културних установа. Србија већ скоро 15 година не управља својом имовином на КиМ, али је зато приморана да редовно плаћа кредите и камате које је због објеката и пројеката на Косову својевремено добила од разних иностраних банака и финасисјких институција.

У српском државном власништву на територији покрајине је око 24 и по хиљада хектара пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта, више од 1,4 милиона квадратних метара службених зграда, 145.000 квадрата пословних и 25.000 квадрата стамбених зграда, 4.000 квадрата у зградама посебне намене и 750.000 квадратних метара других грађевинских објеката.

Само вредност имовине “Железница Србије” на Косову и Метохији прелази 206 милиона евра, док је Нафтна индустрија Србије до НATO бомбардовања у власништву имала 31 објекат, који су одлуком Унмика узурпирани и дати на управљање новом предузећу Косово-Петрол.

И “Телекому Србија” је узурпирана огромна имовина, а створени су и огромни метеријални губици услед уништавања базних станица и друге телекомуникационе опреме. “Србијашуме” и даље на Косову и Метохији имају у власништву готово 340 хиљада хектара шума, а узурпиран је огроман број приватних катастарских парцела чији су власници Срби.

На аукцијама је нелегално продато неколико стотина српских предузећа. Тај посао је обавила Косовска приватизациона агенција, а пре ње Косовска поверилачка агенција, којој је мандат за то 2002. године поверио УНМИК и то сасвим нелегално, пошто је по Резолуцији 1244, Унмик једино имао право да управља, али не и да мења власничку структуру имовине на Косову.

Поред чланова домаћих криминалних и нарко група са Косова, као најчешће везивани за спорне приватизације били су некадашњи амерички званичници из времена НАТО бомбардовања Југославије.

Иако је званично компанија АЦМ чији је власник Медлин Олбрајт, некадашња америчка државна секретарка, одустала од куповине 75 одсто најуносније косовске компаније Пошта и телекомуникације Косова (ПТК), међу добрим познаваоцима тамошњих прилика се сматра да је она и те како финансијски присутна у целом овом још увек незавршеном послу преко немачко-америчког конзорцијума који је победио и ових дана очекује потврду у Косовском парламенту да може да постане власник ове компаније.

Приштински медији су својевремено најављивали да ће се новац од ове продаје употребити за градњу аутопута од границе са Албанијом до Мердара, на административној линији са Србијом, који је почео да гради један америчко-турски конзорцијум, у коме главну реч води бивши заменик шефа УНМИК-а – Американац Џок Кови.

Занимљиво је и да Медлин Олбрајт већ имала део акција у словеначкој компанији ИПКО, која је дуже времена присутна у телекомуникационој делатности на Косову.

Пензионисани командант НАТО снага у Европи Весли Кларк, који је руководио бомбардовањем Југославије, после 15 година се поново појавио на Косову као директор канадске енергетске компаније Енвидити, која се пријавила за истраживање залиха лигнита и прављење синтетичког горива од угља.

Својевремено је у српским круговима и само НАТО бомбардовање објашњавано као жеља да се од Срба преузме контрола над пребогатим природним ресурсима Косова и Метохије. Процене београдског Рударско-геолошког факултета кажу да се у покрајини налази око 15,7 милијарди тона лигнита, који може да се експлоатише наредних 200 година. Резерве руде цинка и олова процењене су на 46 милиона тона, магнезита на 8 милиона тона, боксита 1,6 милиона тона, а регистрована су и значајна налазишта никла.

Процена материјалне штете по Србију на основу отете имовине, коју је сачинило више експертских тимова економиста и привредника, досеже више десетина милијарди евра.

На Косову и Метохији Албанци су узурпирали преко милион приватних катастарских парцела чији су власници протеранини Срби. Све ово је игнорисано до марта 2006. године када је УНМИК основао Косовску агенцију за имовину. Њен задатак је био да примају и захтеве за враћање узурпираног земљишта, али је ова агенција остала упамћена по малом броју спроведених одлука о враћању имовине, као и по томе што прави власници нису добијали ни документа који би били доказ да поседују неку непокретности.

Врхунац правног силеџијства и безобразлука био је и поступак специјалног изасланика УН на Косову који је донео Уредбу по којој онај ко узурпира земљиште, може после десет година да добије право власништва на том земљишту, позивајући се на појам “државина“. У пракси, већина српских имања је заузета практично одмах по уласку НАТО снага у покрајину и протеривању Срба, па је поменутих 10 година већ истекло, али и правници-аматери знају да је ова Уредба пред било којим судом изван Косова правно потпуно неодржива, јер имовинско право не може никада да застари, а и први члан Европске конвенције о људским правима приватну имовину сматра неприкосновеном. Остаје још да то схвате и прихвате ка непромењиву реалност власти у Приштини.

Игор Гојковић,