Земље БРИКС направиће независни у односу на САД кибернетички простор, аналог Интернета, саопштавају руски медији. У Бразилу се већ гради кабловски систем који ће повезати ову земљу са Русијом, Индијом, Кином и ЈАР. Превише је велики утицај САД на светску мрежу, што по мишљењу експерата, нервира све већи број утицајних земаља.

Савремени Интернет није монопол, тим пре власништво Америке. Али улога САД у његовом стварању и развоју врло је велика. Зато су велике и могућности контроле мреже. Говори Извршни директор Фонда Разумани Интернет, Иљја Переседов.

– Сам по себи систем доменских адреса контролише се од стране корпорације ICANN, које је посредно повезано са Министарством трговине САД. И то јој се врло често замера. Већина компанија које раде на Интернету регистроване су у САД. Као што знамо из приче око Сноудена, америчке специјалне службе покушавају да се мешају у рад великих интернет-сервиса и ИТ-компанија.

Пошто је велики део интернет-спојева DNS-сервера смештен на територији САД, искључивши их или променивши параметре, Американци могу да оставе без Интернета читаве земље. Много приватних и државних структура хтело би да се спасе од претеране контроле од стране Вашингтона. Пројекат БРИКС, по мишљењу председника конзорцијума Инфорус Андреја Масаловича, није само покушај да се направи алтернативни Интернет, већ и тежња да се створи заштита од свевидећег ока САД.

– Највероватније реч је о томе да се поставе управљачки сервери ван САД. У другом реду, реч је о алтернативној додатној мрежи. Тачније делови ове мреже виде једни друге, а остали корисници интернета их не виде и не могу да их пресретну и контролишу. На нивоу малих заједница то се назива виртуална приватна мрежа. Могу да се праве прилично велики заштићени спојеви.

Пример локалних приватних мрежа, по речима експерта, дуго је била мрежа корисника паметних телефона Блекбери – сви подаци у њој су се сматрали поуздано шифрованим. други пример је анонимна мрежа заштићена од прислушкивања Тор, преко које је преносио инфомације за медије Едвард Сноуден.

Истина, творци алтерантивне мреже ће морати да реше низ сложених питања. Осим хардвера – сервера и каблова, који ће повезати учеснике нове мреже, треба створити оригинални софтвер. Иначе нови пројекат неће бити занимљив потенцијалним корисницима. Јер исти тај Тор нису каблови, већ програми. Али најважније је што се велики Интернет развио тако да је обухватио свет, зато што је представљао коменцијални интерес за корпорације у свим деловима планете. Политичка компонента интернет-пројекта БРИКС је јасна, а комерцијална није очигледна. Успех подухвата ће у многоме зависити од тога да ли бизнис и обични корисници желе да плате за њега.

Влад Гринкевич,