Постојање шпијунских центара америчких обавештајних агенција у Загребу, Сарајеву и Приштини није изненађење, а главни циљ јесте праћење активности Русије на овим просторима. Са овом оценом слажу се сви саговорници „Новости“ након што је британски „Индипендент“ објавио податке о мрежи „шпијунских гнезда“ у Европи, позивајући се на документа вившег службеника НСА Едварда Сноудена.

Према сазнањима овог листа, центри за прислушкивање у региону налазе се у америчким амбасадама у Загребу, Сарајеву и Приштини. Неки домаћи аналитичари, поводом изградње нове амбасаде САД на Дедињу у Београду, тврдили су да ће управо ту бити смештен регионални центар ЦИА.

Андрија Савић, бивши директор БИА, каже да је логично да центри за прикупљање информација буду у наведеним градовима.

– Од распада Југославије, Хрватска, Босна, а затим и Косово су под патронатом америчких обавештајних служби, док је Србија идентификована као главни непријатељ у региону – објашњава Савић. – Зато је логично очекивати да ће се дешавања у Србији пратити из Загреба, а сад је и потврђено у „Индипенденту“. Овај регион, а пре свега Србија, сада је занимљив због судара интереса западних и источних сила.

“ГНЕЗДА“ ЗОВУ МЕРИЛЕНД ПРЕМА сазнањима „Индипендента“ шпијунске базе које служе за пресретање комуникација обично се налазе на крову зграде амбасаде. Обавештајна „гнезда“ смештена су у амбасадама САД у Атини, Будимпешти, Франкфурту, Женеви, Кијеву, Мадриду, Милану, Москви, Паризу, Прагу, Приштини, Риму, Сарајеву, Тбилисију, Тирани, Бечу и Загребу. Прикупљени подаци шаљу се у заједнички центар ЦИА и НСА у Мериленду. Све информације могу да се, преко безбедног линка, шаљу британским обавештајним службама на основу договора Америке и Британије.

Професор Радомир Милашиновић, декан Факултета безбедности, слаже се да кључ за живу активност страних обавештајних служби на Балкану лежи у томе:

– Америчке и друге западне службе, много више интересује шта на овим просторима ради Русија, него што их занимамо ми – каже Милашиновић. – Не треба, међутим, губити из вида да се прикупљањем обавештајних информација данас не баве само државе, већ и велике мултинационалне компаније, интересне групе па и велике међународне организоване криминалне групе.

Некадашњи оперативци безбедносних служби са којима смо разговарали објашњавају да је спектар информација које занимају стране службе веома широк – од деловања обавештајних агенција других, пре свега Русије, до праћења политичара или јавних личности. Оперативац БИА у пензији, који је желео да остане анониман, каже да је свакоме у обавештајним и безбедносним структурама јасно да стране службе пажљиво прате шта се дешава. Дешавало се да током НАТО бомбардовања, западни официри отворено питају наше обавештајце шта значе одређени термини који су коришћени у интерној комуникацији, да би ставили до знања да ништа не може да им промакне.

Новости