Према резултатима преговора премијера Србије Ивице Дачића и председника Гаспрома Алексеја Милера било је објављено да Јужни ток на територији републике почиње да се гради 24. новембра. Ова одлука је принципијално важна. Раније, почетком новембра, амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, оптужио је српску страну да отеже усаглашавање изградње Јужног тока и затражио да се прекине дискриминација руских компанија, између осталог Гаспрома.

Актуалне власти у Србији у великој мери су подложне утицају Запада, који омета и енергетске иницијативе Москве и јачање њеног утицаја на Балкану у целини, објашњава професор МГИМО Јелена Пономарјова. Јер Јужни ток је више него гасовод.

Наравно, то пружа могућност руског присуства не само у енергетској сфери, већ и у економији у целини, у информационој политици, у разним хуманитарним и друштвеним иницијативама, у сфери јавне дипломатије. То је стварање позитивног имиџа земље и слично. Тачније то је огорман комплекс фактора који повлачи за собом енергетски споразум. И не мислим да ће се противници руског присуства у региону смирити после потписивања ових споразума.

Још недавно у неким медијима републике одјекивала је информациона кампања против Гаспрома, његових српских партнера и Јужног тока. Сада постаје очигледно да су покушаји да се искомпликује реализациај пројека неуспели и прагматични разлози превладали су над политичким. И то не чуди зимајући у обзир услове које нуди руска страна, наставља Јелена Пономарјова.

То је заиста јединствена могућност. Русија је главни испоручилац гаса и других енергената на Балкан. И са Русијом због одређени историјских традиција, културне блискости, комфорније је договарати се него са западним компанијама. Условима које нуди Русија и спремности да се уложи огроман новац у изградњу тока нема алтернативе.

У случају Србије реч је о инвестицијама од скоро 2 милијарде евра, попустима за руски гас и плаћању његовог транзита. Између осталог у току последње посете делегације Гасрпома у Србију било је планирано да се изгради крак Јужног тока у Републику Српску, Македонију и према Косову. Последњи пројекат је прилично ризичан, све ће зависити од тога која маршрута ће бити коначно одабрана, истиче Јелена Пономарјова.

Мени, искрено говорећи, ова ситауција не улива озбиљно поверење. Ако цевовод крене преко територије Северног Косова, где живе Срби, то је друга ситауција. Ако гасовод прође преко целе територије Косова, то може да има најнепријатније последице за руски пројекат.

У гасним односима са Србијом постоји још једна нијанса. Почетком године земља је пружила Јужном току статус националног пројекта, што олакшава његово извођење ван оквира европског Трећег пакета. При томе у идговарајућем закону употребљена је магловита формулација која може да не одговара бриселским бирократама.