КАМАТЕ на штедњу у Србији су ове године на историјском минимуму и износе на евре од 0,30 одсто за улоге по виђењу до четири одсто на максимално орочење од 36 месеци. Грађани према подацима Народне банке Србије, најчешће своје депозите полажу на шест и 12 месеци,а на овај рок камата су 2,80 до 3,50 одсто, што је и даље највећи принос у региону, али у односу на претходне године, у нашој земљи, су дупло мање.

На нижим каматама инсистирају и Народна банка Србије, која захтева да се камате сведу на ниво који неће да угрожава финансијску стабилност, као и банкари који кажу да им више није потребно девиза и динарима, јер ни садашњих 8,4 милијарди евра штедње немају коме да пласирају.

Смањење камата на депозите није отерало штедише из банака, напротив улози расту. Према подацима НБС од септембра прошле до септембра ове године, девизна штедња је повећана за 5,6 одсто, или за 470 милиона евра, а динарска за 32,6 одсто, или за више од 5,8 милијарди динара. Колико је прикупљено нових улога у Недељи штедње, знаће се почетком децембра, јер је у току традиционални Месец штедње.

– Постепено смањење каматних стопа на штедне улоге свакако не даје основа за тврдњу да штедња више није исплатива – наводе у НБС.

– Она је у смислу прихода од камате можда мање профитабилна, али је зато сигурност исплате важнији мотив који опредељује грађане да штеде у банкама. Уз то, потврдило се да наши грађани претежно не полажу штедњу у банке које нуде високе каматне стопе, већ у банке чијим су услугама и производима најзадовољнији. Чињеница да је штедња странаца достигла износ од близу 300 милиона евра такође говори у прилог томе да је штедња у Србији и даље исплатива и сигурна.

Према речима Бранка Живановића, професора на Београдској банкарској академији треба очекивати да ће доћи и до благог пораста штедње, што је резултат, пре свега, приписа камата из претходног периода, када су оне биле на завидно високом нивоу и нешто мањег прилива нових депозита. Још увек су изнад али више не толико да би значајније скренуле пажњу правих странаца на наше штедно тржиште.

НЕКАД И САД

БАНКЕ су се пре седам година отимале о штедише да би прикупиле што више депозита и нудиле су камате које су се на евре кретале у просеку од пет до осам одсто, а код неких банака и до 11 одсто на годишњем нивоу. На динаре су износиле од шест од 18 одсто. Таква експанзија је трајала све до пре две године када је НБС “препоручила” да се камате на штедњу смање, и при томе је остала до данас. Како очекују банкари и централна банка, камате на штедњу ће наставити да падају.

Новости