Током оркестриране фарсе која се одвијала поводом смене Сретена Угричића са чела Народне библиотеке Србије између ДС-а са једне и ЛДП-а са друге стране, Весна Пешић је у једном моменту ускликнула да ће ЛДП кренути у тотални рат против ДС-а. Тако је Весна Пешић цитирала Јозефа Гебелса који је, после немачког краха код Стаљинграда у тренуцима док је колона од 95.000 немачких заробљеника ишла ка Сибиру од којих ће се само 5000 вратити кући на крају рата, заурлао на нацистичком митингу у Берлину о тзв. ”total krieg-u”. Познато је да се Гебелсов ”тотални рат” завршио тако што су руски војници играли Казачок испред порушеног Рајхстага у Берлину, док су Гебелс и његова жена Магда најпре убили својих шесторо деце, а на крају и себе. Међутим, Пешићкин ”тотал криг” није био упућен на рачун владајућег режима, већ је објављен целом српском народу.
Режирана фарса око сукоба ДС-а и ЛДП-а прекинута је оног тренутка када су им њихове западне газде рекле да прекину. Убрзо после тога, Чеда Јовановић даје изјаву да он види ДС као коалиционог партнера после избора. И не само њих, већ и СПС. Испред СПС-а у вези коалиције са ЛДП-ом лед је пробио Душан Бајатовић, који је још пре Чеде најавио могућу сарадњу црвених и ружичастих. Тај исти Бајатовић је пре четири године, пре прошлих избора, први говорио о коалицији ДС-а и СПС-а када никоме таква могућност није ни падала на памет. И данас по Новом Саду круже приче да је жуто-црвена коалиција утаначена у клубу који је у то време словио као новосадска верзија ”Плаве Остриге” из филма ”Полицијска академија”.
За то време Чеда Јовановић наставља са испадима у јавности, где звучи као постмодерна верзија усташтва Анте Старчевића и Анте Павелића. Да се човек запита како је могуће да се против таквog čoveka, какav је Чеда Јовановић, не покреће никакав поступак за говор и ширење мржње на националној, верској и расној основи. Изјаве Чеде Јовановића типа ”да Срби на Косову треба да прихвате стварност, или да оду на тракторским приколицама” или ”да случај трговине органима представља политизацију”, или ”да је СПЦ мутант политике која је уништила све добро у Србији, али хвала им што градоначелника Новог Сада нису бацили у Дунав”, или ”да је Република Српска геноцидна творевина”, представљају не само примере аутошовинизма, антисрпског расизма, националног мазохизма и нихилизма, већ и пример аутогеноцидности.
Чедомир Јовановић и сви остали представници ”друге Србије” представљају најочитији пример идеологије која о Србима мисли оно што су мислили Старчевић и праваши, усташе и друге идеологије антисрбизма. За разлику од класичног усташког покрета, чији су корени у хрватској правашкој идеологији која је никла као семе зла из ватиканских ”семеништа” и коју одликује фанатична и тоталитарна оданост папизму и патолошка мржња према православним Србима, неоусташки покрет постмодерне, чији су представници оличени у идеологији тзв. ”друге Србије”, ЛДП-а, ЛСВ-а, Сорошевог НВО сектора, црногорског режима, па зашто не рећи и значајног дела режима у Србији, карактерише потпуна секуларизација и атеизација, као и фанатична оданост неолибералном евроамеричком атлантизму. Оно што им је заједничко јесте пројекција о томе како је уопште неморално бити Србин и потреба да се српско питање реши готово на начин како је то чинила Хрватска у време Павећића или Туђмана.
Има ли суштинске разлике у ставу Анте Старчевића да су Срби пасији накот који треба побити секиром и става Николаидиса о томе да би ”цивилизацијски искорак” био да је у дворани ”Борик” у Бања Луци активиран експлозив и да су убијени сви присутни? Јасно је да принципијелне разлике готово и да нема. Оно што је слично и карактеристично и за класично и за постмодерно усташтво јесте да се ту ради о бившим Србима, односно изродима из српског народа, који морају да се доказују у својој патолошкој мржњи према Србима и Православљу. Од поунијаћених и покатоличених Срба стваране су острашћене хрватске усташе, а од исламизованих Срба некакви ”Бошњаци”, док су црногорске усташе развиле теорију о ”Црвеној Хрватској” и ”древној Диоклетији” и данашњи црногорски режим представља изопачени несој настао укрштањем црногорских бољшевика и Дрљевићеве и Штедимлијине баљезгарије.
Данас у самој Србији, усред Београда у бројним државним и културним институцијама, као и у медијима, имамо пример антисрпског дивљања и иживљавања које ниједна нормална држава, па чак ни нека полуколонија, не би трпела. Не треба заборавити ни заговорнике ”војвођанерског идентитета” и њихове пројекције и уобразиље засноване на скоро расном презиру према свакоме ко живи јужно од Саве и Дунава. Још једна сличност између класичних и постмодерних усташоида се јасно очитава. Као што су Павелићеве усташе биле посвећене борби за ”нови европски поредак” оличен у Хитлеровом Трећем рајху, тако су данашњи примерци постмодерног неоусташтва посвећени борци за ”нови светски поредак”, НАТО и ЕУ ”без алтернативе”.
Њихова убеђења је најбоље изразио ”чедиста” Ненад Прокић када је изјавио да ће Србија ући у ЕУ са Србима или без њих. Данашњи представници постмодерног усташтва не крију своје екстремистичке и тоталитарне ставове, али за разлику од класичних усташа који су се дичили својом припадношћу нацистичкој идеологији, њихови постмодерни деривати из ”друге Србије” за фашизам и некакав неонацизам оптужују цео српски народ. При том се представници неоусташтва постмодерне служе бруталним лажима, измишљотинама, прљавом пропагандом и отвореним фалсификовањем историје. Сами примерци ”друге Србије” док читав српски народ оптужују за некакав ”клерофашизам, нацизам, говор мржње, геноцид” и сл., користе исту терминологију коју користи најпрљавија западна пропаганда, која је до сада и на самом западу доста разобличена, али њихове владајуће кругове то не интересује. Подржавајући и користећи најверније Хитлерове савезнике са постјугословенског и постсовијетског простора америчка Империја предводи Запад у новом походу на Исток. Улоге су одавно подељене, само је идеологија прилагођена духу времена. Доказани србомрсци и изроди и данас служе као плаћеничка пета колона својим западним менторима.
Владајућа аутономашко-сепаратистичка коалиција у АП Војводини и граду Новом Саду својим понашањем у виду све чешћих напада, па и испољавања отворене мржње према Епархији Бачкој СПЦ, Преосвећеном Владики бачком г. Иринеју и СПЦ уопште, све више подсећа на актуелни црногорски режим и његове нападе на Митрополију Црногорско-приморску СПЦ и Високо Преосвећеног Митополита г. Амфилохија. Невероватна је дрскост и морална поквареност челника града Новог Сада, пре свих градоначелника Игора Павличића и председника Скупштине града Александра Јовановића. После скандала који су Павличић и Јовановић хтели да направе на обележавању помена поводом 70 година новосадске рације када су хтели да помен жртвама мађарског фашизма, који су служили архијереји СПЦ предвођени Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејом и представници Јеврејске заједнице предвођени главним Рабином Србије г. Исаком Асијелом, злоупотребе за личну политичку промоцију ДС-а и ЛСВ-а, као и ”новог тумачења историје” која се одликује у ревизионизму и поразном лупетању Зорана Петакова из АФАНС-а и Лиге о некаквом ”српском клерофашизму”, Игор Павличић и Александар Јовановић бацили су се отвореним лажима, клеветама и нападима на Епархију Бачку и СПЦ у целини.
Врхунац нечовечног и подлог поступања градских челника десио се ових дана када су на -30 степени целзијуса искључили грејање Владичанском Двору у Новом Саду због наводно неплаћених рачуна. Грејање је искључено Црквеној општини у Новом Саду због наслеђених дугова у згради која је путем реституције враћена Цркви. Дугове су за собом оставиле политичке странке и бројне НВО организације попут СПО-а, СДУ, ЛДП-а, Г17+, Омладинског покрета, Независног удружења новинара Војводине из времена када су експлоатисали ове просторије које су део имовине СПЦ коју су отели комунисти.
Нарочито је занимљив детаљ да је адвокатска канцеларија градоначелника Игора Павличића све до скора, не знам да ли је то и даље случај, пред судом заступала ЈП ”Информатика” из Новог Сада, на чијим рачунима се грејање плаћа. И ова дешавања јасно сведоче о отвореном антицрквеном, антиправославном и антисрпском деловању ”војвођанерске коалиције” на локалном и покрајинском нивоу власти и опасности коју је створио неуставни сепаратистички Статут Војводине, који прети да у Српској Атини постепено, али сигурно, репризира црногорски сецесионистички сценарио из Српске Спарте.
Када се на ”јавном сервису европске Војводине” Бојана Пајтића помало заморе од тихог, пузећег или отворенијег антисрбизма и заговарања ”војвођанске посебности”, онда крену у отворени пропагандни рат против Русије и Владимира Путина. Негде око Нове године емитован је на РТВ-у амерички документарац о Путину који је снимљен 2007. године, годину дана пре претходних избора када су на западу стрепили да ли ће се Путин кандидовати трећи пут узастопно. У том америчком пропагандном документарцу речене су толике измишљотине и бљувотине да би им и Гебелс позавидео. Аутори тог остварења закључили су да су по налогу Путина припадници ФСБ-а дизали у ваздух зграде по Москви како би то пришили ”сиротим чеченским борцима за слободу”. Онда је Путин наредио ”уништење Чеченије која изгледа горе од Ирака”, како тврде аутори филма.
Иначе, Грозни у Чеченији данас изгледа као модерна метропола, а у екипу Терека из Грозног која је руски премијер лигаш у фудбалу долазе да играју и познати играчи са запада, док Ирак тоне у самоуништење грађанског рата. Америчка пропаганда иде и дотле да оправдава терористе и крволоке који су убијали децу у школи у Беслану и узимали таоце у позоришту у Москви. Путин је крив јер је, по ауторима овог филма, хапсио и политички прогонио ”успешне и модерне бизнисмене” у виду Ходорковског и Гусинског ”нове и способне лидере за 21. век”, што је ”наредио ликвидацију Литвињенка и новинарке Политковскаје”, ”што је други Стаљин”, ”што је неосновано прогонио Березовског, којем је отео и телевизију”, ”национализовао је Јукос”, а врхунац ове идиотске антипутиновске и антируске хистерије је била тврдња ”о Путину као потенцијалном педофилу”, због снимка на којем је очински пољубио нечије дете.
И овакво америчко пропагандно смеће од документарца РТВ из Новог Сада је емитовала у ударном термину у девет часова увече, чиме се отворено придружила проамеричким ”обојеним” револуционарима који су тада митинговали у Москви. Види се да су кадрови са Б 92 дошли на РТВ. Треба се сетити да је приликом Путинове посете Србији Дневник РТВ-а у 22 часа пренео ту вест са титлом на којем је писало “потврда непријатељства”. После су се у телевизији правдали да је то била грешка у монтажи програма. Не знам да ли је та грешка тада била случајна или намерна, тек са оваквим америчким пропагандним документарцем који су емитовали, ново руководство РТВ-а и актуелна покрајинска власт у Војводини потврдили су мржњу и непријатељство које очигледно гаје према Русији и Путину, али и сопственом српском народу.
Мислим да би значајан цивилизацијски искорак данас у Србији направили када би се антисрбизам прогласио за злочиначку, нацисоидну и тоталитарну расистичку идеологију и када би његовим заговорницима у Србији попут ЛДП-а, ЛСВ-а, НВО Сорошевог и прозападног плаћеничког сектора био забрањен рад и политичко деловање, а појединци и предводници те идеолошке булументе били изведени на оптуженичку клупу због ширења националне, верске и расне мржње и нетрпељивости, као и због заговарања рушења уставног и правног поретка Републике Србије. Када би овоме додали и злочин велеиздаје, придружили би им се и представници актуелног режима у Србији и многи ”истакнути појединци” из владајуће коалиције. Када буде дошао дан да такви изроди и западни плаћеници буду пред редовним судом осуђени за своја непочинства и криминална злодела, знаћемо да је Србија повратила достојанство и стала у ред слободних и суверених држава.
Видовдан
