Марже на камате у Србији највише у региону али и даље расту

Разлика између активних и пасивних каматних стопа у Србији скоро два пута већа него у Хрватској. Једни тврде да банке имају високе трошкове, други да је то последица картелизације, али на крају цену плаћају грађани и привреда кроз највише камате у региону

Каматне стопе на депозите грађана и привреде у последња три месеца су смањене, док су каматне стопе на кредите повећане. То значи да су банке повећале каматне марже иако су већ сада међу највишим у региону.

Према подацима НБС из Извештаја о инфлацији у трећем тромесечју просечна пондерисана каматна стопа на новоодобрене динарске кредите повећана је за 1,4 процентна поена и у септембру је износила 18,9 одсто.

Каматне стопе на кредите привреди су повећане за 1,7 процентних поена на 17,7 одсто, док су каматне стопе на кредите становништву смањене за 0,5 процентних поена на „свега“ 20 одсто.

Просечна каматна стопа на најзаступљеније динарске кредите привреди, зајмове за обртна средства у овом периоду је повећана за 2,4 пореска поена, на 18,9 одсто.

Јефтинија штедња а скупљи кредити

У НБС објашњавају да је на раст просечне пондерисане каматне стопе на укупне динарске кредите додатно деловала и измена структуре новоодобрених динарских кредита, с обзиром на то да је учешће кредита становништву, који су скупљи од кредита привреди, знатно повећано у односу на јун.

Повећане су и каматне стопе на новоодобрене кредите у еврима. У односу на јун су повећане за 0,5 процентних поена и у септембру су износиле 7,2 одсто. Код привреде оне су повећане за 0,5 процентних поена, на седам одсто у септембру и раст је забележен за све врсте кредита.

Каматне стопе на кредите за обртна средства повећане су на 6,9 одсто и на инвестиционе на 6,6 одсто.

Каматне стопе на кредите становништву повећане су за 0,4 процентна поена, на 8,1 одсто, а за то су заслужне камате на потрошачке и стамбене кредите, као и кредите за рефинансирање.

Истовремено са повећањем камата на кредите, банке су обориле каматне стопе на депозите, динарске и девизне.

Тако је просечна пондерисана каматна стопа на новоположене динарске депозите привреде смањена у трећем кварталу за 0,3 процентна поена на девет одсто, а за штедњу становништва на 8,9 одсто. Каматне стопе на штедњу становништва у еврима смањене су на 2,8 одсто у септембру, а каматне стопе на депозите привреде у еврима на 2,1 одсто.

Неефикасно банкарство

Ово указује да су банке додатно повећале каматне марже које су већ далеко највеће у региону. Према резултатима истраживања које је недавно представио Бошко Живковић, професор на Економском факултету у Београду, кључни фактор високих каматних стопа у Србији су каматне марже, а не висока премија ризика земље и скупи извори финансирања како су банкари стално тврдили.

Разлика у премији ризика које су банке из Србије плаћале за кредите из иностранства у односу на банке из окружења је у периоду од 2006. до 2012. износила свега 0,3 процентна поена, док је тазлика у каматним стопама била чак три до четири процентна поена, 10 пута виша.

Живковић истиче да постоји повика на банкаре да зарађују велике профите, али да је главни разлог високих маржи, а и камата, у ствари неефикасност банака, односно високи оперативни трошкови. Профит је чинио 20 одсто марже 2006. до 2008. године, да би након избијања кризе профит учествовао у маржи са 10 одсто. Од избијања кризе на висину камате све више утичу и ненаплативи кредити (НПЛ). Тако је 2006. године 0,9 процентних поена марже одлазило на НПЛ-ове, да би се то 2012. године удвостручило на 1,7 процентних поена.

Колико су грађани Србије оптерећени каматама показују и подаци да је просечна каматна стопа на револвинг кредит 18,45 одсто, на дуг по кредитним картицама 23,4 одсто, а иде и преко 30 одсто годишње, а на минус по текућем рачуну просечна каматна стопа је рекордних 35,7 одсто.

За потрошачке кредите у динарима каматна стопа је у просеку 20,2 одсто а у еврима, бар према подацима НБС, је 6,2 одсто.

Задуживање равно самоубиству

Не постоји легалан бизнис који може да плати каматну стопу од 20 одсто на динарски кредит за обртна средства сматрају стручњаци. Исмаил Мусабеговић, професор на Банкарској академији истиче да банке користе ризик земље за високе камате само као изговор, јер је све мање кросбордер кредита, а и еурибор се налази на историјски ниском нивоу.

„Данас је задужити се равно самоубиству, а за привреду је катастрофа. не постоји легалан посао који може да издржи ту цену финансирања. Можда банке покушавају да вишим каматним стопама надокнаде губитке због ненаплативих кредита, али познато је да високе каматне стопе и повећавају ризик од невраћања кредита. Онај ко је у стисци и пристане на такве каматне стопе често ни не размишља како ће их вратити. То је политика која на дуги рок води до финансијских проблема. То није добро ни за привреду, ни за појединце, а на крају ни за банке. Оне тиме само пуцају у сопствену ногу“, сматра Мусабеговић.

Из каматне марже, односно разлике између активне и пасивне каматне стопе банке се финансирају и остварују профит. И док је просечна каматна маржа у Хрватској, према извештају Хрватског удружења банака 2,3 одсто, у Србији је за кредите у еврима пет до шест одсто, а за динарске је чак осам до 10 одсто.

Према речима Ђорђа Ђукића, професора на Економском факултету у Београду, највећи проблем је што је све мање предузећа која су кредитно способна да би уопште добила кредит. Она најбоља се задужују директно у иностранству по нижим каматама, а она која и добију кредит у Србији плаћају високе каматне стопе.

„Банке нису спремне да кредитирају предузећа а најбољи доказ за то су емисије државних обвезница. Банке се опредељују за нижи, а сигуран принос од државних хартија од вредности. Ту је највише страдао сектор малих и средњих предузећа. И када су имали посла држава и трговиснки ланци им нису плаћали. Морају да плаћају највише каматне стопе у региону и оно најпогубније сваки месец тражња реално пада“, објашњава Ђукић.

Он истиче да су каматне марже у Србији биле највеће у региону пре кризе и то на подлози картелизације тржишта.
„У кризи су се ствари промениле. каматна маржа зависи од управљања трошковима и цене извора капитала. Оно што је најважније да се не сме упросечавати цео сектор јер су кључни параметри попут капиталне адекватности различити, зависи да ли банка има мрежу окренуту становништву што много више кошта него банку која је усмерена на корпоративне клијенте“, напомиње Ђукић.

Да добар део тих маржи одлази и у профите најбоље показује податак да су банке у 2012, не рачунајући пропалу Агробанку, зарадиле 229 милиона евра профита пре опорезивања, а у првој половини ове године 139 милиона евра. Додуше, поред камата све значајнији приход представљају и провизије и накнаде на име којих су у 2012. години наплатили чак 393,5 милиона евра.

Милош Обрадовић

Балкан магазин