ГМО: Ширење индустрије смрти у Србији уз помоћ корумпиране власти

Ужас генетски модификоване хране потпуно је завладао српским тржиштем. Не постоји скоро ниједан прехрамбени артикал који није опасан за употребу и у коме нема око 95 одсто генетски модификованог материјала, за који је непобитно утврђено да утиче на развој малигних и других болести. Отров је дословно у свим производима такозване прерађивачке индустрије хране. Има га у сосовима, мајонезима, кечапима, хладним чајевима, газираним напитцима, конзервираним месним прерађевинама…О свему овоме је упознат и нови министар пољопривреде Драган Гламочић, али, уместо да крене у крсташки рат против генестки модификоване хране, он је одлучио да је легализује! Мада је дошао на место министра као неко ко је декларативно био против ГМО, Гламочић је данас, сасвим извесно, важан ГМО лобиста. А, ко то све плаћа, лако је закључити погледом на списак производа “обогаћених” са ГМО, који су данас најпродаванији у Србији. Ширење инустрије смрти истражује Таблоидов новинар Вук Станић

Генетски модификована храна (ГМО) је преплавила српско тржиште, а о томе постоје и писани извештаји инспектора Министарства пољопривреде, са којима је упознат и министар пољопривреде Драган Гламочић. Српски закон забрањује присутност ГМО већу од 0.009 одсто, количине које су инспектори утврдили далеко превазилазе овај проценат.
Гламочић је од људи које је затекао у Министарству, и оних које је сам ангажовао, направио тимове са захтевом да му поднесу извештај о присутности ГМО. Оба извештаја се подударају по питању пандемијске раширености ГМО. Са друге стране, предлози његових сарадника су дијаметрално супротни.

Велики број његових сарадника предложио је да се отпочне борба против ГМО. Изнет је предлог да се проблем подигне на ниво изнад Министарства пољопривреде, да се у сузбијање ових отрова укључе царина, надлежни инспекторати и војска. План је подразумевао и широку едукацију грађана, пре свега оних на селу, док је путем медија требало да се пружи подршка овој акцији.

Други предлог за решавања проблема ГМО у храни је нека врста мирења са ситуацијом у којој се налазимо, и предузимање пасивних мера, као што је обележавање производа који садрже ГМО. Идеја другог предлога је да се грађанима омогући да сами бирају да ли желе да се трују или не. Проблем са овим предлогом је његова супротност са важећим законом.

Кад министар ћути

Министар Гламочић се пред сарадницима није изјаснио ни за једну групу мера, али се из његових изјава да законске одредбе које бране ГМО треба променити, може закључити да се одлучио да не санкционише раширени ГМО, већ да га легализује.
Према ранијем истраживању организације Грин-пис, ГМО састојци присутни су у дечијој храни „Хип”, у млеку у праху за бебе марке „Абот лабис симилак”, чоколадицама Марс, Сникерс, Тwикс, Милки веј, у чоколадама компанија Нестле и Фереро рошер. ГМО је присутан и у чоколадном напитку Несквик, млечним производима, највише у воћним јогуртима фирме Даноне. Модификовани су и зачини као што су вегета и хајнц. ГМО је откривен у готово свим мајонезима, сосевима, кечапима, као и у хладним чајевима фирме Липтон. У великим количинама налази се у газираним напитцима, Кока кола, Спрајт, Фанта, Пепси кола, док се храна из Мекдоналдса у свим земљама састоји од готово 95 одсто генетски модификованог материјала!
Најпознатији произвођач ГМО производа на свету је злочиначка фирма „Монсанто”, осим по ГМО, познати су и по производњи бојних отрова. У питању је фирма чији су службеници без гриже савести производили и дистрибуирали „Агенс оранж”, отров којим је америчка војска уништавала вијетнамску прашуму, док су амерички и вијетнамски војници, као и њихови потомци, обољевали од најгорих могућих болести. Деца су им се рађала без органа и са деформитетима.
Са фирмом Монсанто уговор о дистрибуцији производа за српско тржиште је потписала српска „МК Група”, власништво Миодрага Костића.

Према подацима до којих су дошли пољопривредни и други инспектори у Србији, ГМО је широко распрострањен у сточној храни, тако да конзументи меса и млека тих животиња, конзумирају и ГМО. ГМО је откривен и у храни крава музара чијим се млеком снабдевају породилишта. Сваки трећи килограм соје која се увезе у Србију је ГМО порекла, исти је случај и са бананама.
Број изречених казни за промет и увоз ГМО је симболичан.

Професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић је јавно саопштио да је више хиљада хектара у Србији засејано генетски модификованим биљкама и да је срамота што пољопривредна инспекција не предузима ништа по том питању.
-Претпостављам да пољопривредници који узгајају ГМО соју, њу користе за тов стоке на сопственим газдинствима, а и то је изван контроле. Осим пољопривредника, за ово одговорност сноси и пољопривредна инспекција, као и држава. Казне су седам пута мање него у Хрватској – закључио је Шеварлић.

Колико је Гламочић крив што покушава да легализује ГМО, толико је за притисак Европске уније и Сједињених држава на Србију одговоран и функционер Демократске странке, Божидар Ђелић који је у својству потпредседника српске Владе у више наврата обећао такве измене закона.

Злочиначка компанија

Данас, када службеници ЕУ и Стејт департмента притискају Гламочића и Вучића по питању ГМО, они се позивају на обећања која је раније у име наше државе, а у својству потпредседника Владе дао Божидар Ђелић.

Осим Србије, Американци по питању ГМО притискају цео свет. Према наводима сајта Викиликс, у поверљивим депешама америчких амбасада, ова супер сила је због ГМО ушла у трговински рат са Европском унијом. 

У дипломатским депешама из америчке амбасаде у Ватикану види се да је Папа још 2011. године почео да подржава производњу ГМО, као и да је његовом пристанку претходило упорно лобирање америчких дипломата, који су месецима „притискали” Папине саветнике.

Постоји могућност да се ово питање наметне у Ватикану и заузврат утиче на широку популацију у Европи и земљама у развоју, пише у једној од поверљивих депеша објављеној на сајту Викиликса.

Из Викиликсових „каблова” се види и да америчке дипломате блиско сарађују са злочиначком компанијом Монсанто.
Када је 2007. године Француска забранила Монсанту да производи и продаје генетски модификован кукуруз на територији те земље, реаговао је амерички амбасадор у Паризу Крејг Стејплтон. Он је тражио да Вашингтон казни ЕУ, посебно оне земље које нису подржале употребу генетски модификованих усева. Потом је послао и списак земаља којима се треба осветити.
“Треба предузети такве мере да се нанесе штета широм ЕУ, пошто Унија сноси колективну одговорност, али би делом требало да се фокусирамо и на најгоре прекршиоце као што је Француска” – написао је Стејплтон.

У међувремену ЕУ је попустила под притисцима САД, увоз ГМО је дозвољен, под условом да га обележе. ЕУ је до те мере ревидирала ставове тако да њихови службеници сада заједно са Американцима притискају српске политичаре.

Ипак пример Бугарске говори да чланство у ЕУ не подразумева и конзумирање отровне хране. Бугарска влада је прво под спољним притисцима најавила могућност гајења ГМО усева, али је народ после те најаве изашао на улице. После двомесечних протеста и писања петиција, Влада је одустала од ГМО уступака које је, у име мултинационалних компанија тражила Америчка администрација.

Према речима професора Шеварлића, најбољи доказ да компаније које производе ГМО знају да је штетан, је чињеница да одбијају да га обележе.

“Чему територија, ако последице ГМО по људску популацију буду као и код експерименталних животиња, и ако нас за три, четири генерације неће бити – пита се Шеварлић и наводи да сви резултати експерименталних истраживања указују на то да покусне животиње показују велика оштећења, укључујући бесплодност у трећој и четвртој генерацији и велики број тумора.
Најбољи доказ да генетска модификација производа доводи до оштећења организама, чак и до смртних исхода, је случај јапанске компаније Шоња Денко. Ова компанија је америчко и јапанско тржиште снабдевала генетски модификованом триптофан амино киселином. Продавана је као суплемент исхрани. Препоручивана је спортистима, оболелима од епилепсије, деци у развоју и депресивним особама, са објашњењем да подстиче производњу хормона среће, серотонина. Испоставило се да због генетске модификације, односно мешања делова ДНК узетог из алги, овај производ изазива тешка обољења и смртне случајеве код конзумената. Производ је потом повучен из продаје, док је јапанска компанија платила одштету од две милијарде долара.

Паркирани џипови и “едукациона путовања”

Најмонструознија владина агенција на свету је америчка Федерална агенција за лекове (ФДА), која је 1994. године одобрила компанији Монсанто да генетски производи хормон раста који је убризгаван кравама. Од тада до данас је у Америци број оболелих од рака нагло порастао, а председник Барак Хусеин Обама уместо да забрани ГМО производе, заговара нови здравствени систем. Нов здравствени систем подразумева бесплатно лечење сиромашних грађана који су највише погођени конзумирањем ове хране. Научници су претходно упозоравали ФДА ће од примене тих хормона раста код крава, проценат оболелих од рака порасти и до петсто одсто код конзумената млека и млечних производа.

Највише ће порасти број оболелих од рака дојке, простате и дебелог црева, упозоравали су научници, пише у документима који се могу пронаћи на Интернету. 

ФДА је отишла корак даље и 1996. године је званично одобрила продају ГМО производа без обележавања, због чега је од тада до данас број оболелих од дијабетеса у Америци утростручен.

Према мишљењу више америчких научника, последице по здравље од ГМО хране почињу са упалама:
У питању су биљке које изгледају као соја или кукуруз. Ипак, то нешто не постоји у природи, и када га конзумирате изазива различите врсте упала у организму – истиче се у раду Џефрија Смита. У Америци је од увођења ГМО до данас број грађана са поремећајем у варењу нагло порастао. Студије кажу и да су код људи којима су констатовани проблеми са варењем, претходиле хроничне упале. Исте студије показују и пораст оболелих од дијабетеса. Рапидно повећање броја Американаца са поремећајем у раду бубрега.

Подсећамо, кампања за ГМО у Америци је почела1992. године и то истом реченицом као и у Србији: “Не постоје научни докази да је ГМО штетан по здравље људи”- саопштила је званично ФДА.

За заузимање оваквог става заложио се службеник агенције Мајкл Тејлор бивши адвокат и саветник фирме Монсанто.
Пре него што је ГМО званично одобрен, службеници агенције су у више наврата написали да се таква храна не може сматрати безбедном.

Могу се појавити алергије, поремећаји у варењу, упале у организму, потребно је обавити још испитивања, јер се сумња да може узроковати рак у организму, писали су узалуд научници запослени у ФДА. Лобисти су Тејлора прогурали на место на коме се одлучивало у овој агенцији, он је донео одлуку да је ГМО безбедан, и од 1996. године таква храна се у Америци слободно продаје. Након одласка из ФДА, Тејлор је постао потпредседник фирме Монсанто.

Мултинационалне компаније и лобисти углавном бирају службенике и министре доказано ниских моралних опредељења, чије се име, попут Божидара Ђелића провукло кроз многе афере. Истражујући шта је то чиме би могли да уцењују професора Гламочића да промени своје ставове по питању ГМО, открили смо да је умешан у нестанак опреме вредне више од шест милиона евра, намењене националној лабораторији.

Европска унија је у оквиру „ИПА” пројекта одобрила Србији средства за куповину опреме за Националну лабораторију. Национална лабораторија је требала да даје акредитације другим лабораторијама и да контролише њихов рад. Опрема коју је ЕУ послала никада није стигла у просторије Националне лабораторије у Батајници.

Део опреме је отишао у лабораторију Пољопривредног факултета у Новом Саду, којом је руководио шеф катедре за сточарство Драган Гламочић, данас министар пољопривреде. Други део опреме завршио је у друштвеној фирми Институт за хигијену и технологију. На овај начин је опрема вредна шест милиона евра, а која је власништво државе Србије, противзаконито отуђена. Сумња се и да је лабораторија којом је руководио Гламочић одговорна за фингиране резултате, због којих Комисија европске уније тврди да у српским лабораторијама долази до замене узорака.

Неколико недеља након именовања на место министра, Гламочић је прогурао проширење акредитације за лабораторију којом је раније руководио, а која ради са украденом опремом, тако да је она сада званично задужена и за контролу квалитета млека. Узорковање квалитета се наплаћује, па се поставља питање коме иду паре од комерцијалних послова које ова лабораторија остварује, са државном опремом.

У трансферу државне лабораторијске опреме у просторије факултета укључени су и Саша Драгин, Бојан Пајтић и декан факултета Милан Крајиновић. Ипак опрему би било немогуће отуђити без Будимира Плавшића, начелника одељења за здравствену заштиту и добробит животиња Министарства пољопривреде.

Будимир Плавшић је последњих десет година координирао све донације Европске уније за Министарство пољопривреде. ЕУ је Србији донирала опрему вредну више од 100 милиона евра, ипак нико никада није видео књиговодствени списак опреме, јер је Плавшић већи део раскућио на чудан начин. Плавшић је особа која потписује и распоређује, он је у име министарства одобрио да опрема за Националну лабораторију не оде у Националну лабораторију, већ на факултет код Гламочића.

За сада је познато да је ЕУ, осим опреме за лабораторију вредне шест милиона евра, преко „ИПА” пројеката Србији донирала и покретну кланицу, док је за пројекте искорењивања свињске куге и беснила дала 60 милиона евра. Овде треба нагласити да је већина наведених пројеката пропала. Покретна кланица стоји и не користи се. Чак се не зна ни тачна локација на којој се налази. Пројекат искорењивања свињске куге је доживео тотални фијаско, јер се куга константно поново појављује.
Министарству пољопривреде донирано је са десетинама џипова за потребе ветеринарских и других инспекција, али ти џипови стоје на паркинзима и пропадају, инспектори их никада нису задужили…

Недомаћинско пословање са донацијама ЕУ јесте ружно и нецивилизовано, али чињеница да сваки „ИПА” пројекат подразумева учешће државе Србије са процентом до двадесет одсто, значи да је држава оштећена за више од двадесет милиона евра…
Од Плавшића је у више наврата тражено да достави списак опреме, али он то никада није учинио. Са друге стране овај господин више од сто дана годишње проводи на „едукационим путовањима”. По повратку са семинара, Плавшић би морао да преноси знање колегама, које је стекао у иностранству, али се то никада не дешава, јер се он после подизања дневница кратко задржава у Србији и поново путује. Иначе Плавшић, баш као Сања Челебићанин и други службеници Министарства пољопривреде, никада не подносе извештаје о томе шта су научили на едукационим путовањима…

Челебићанинова је последњих месец дана путовала више него икада. Гламочић је начелницу лично послао на путовања до Прага, Брисела и других градова, а у исто време Тужилаштво је, из само њима знаних разлога, кривичне пријаве против ње и других службеника вратило полицији на дораду.

Почело заташкавање истине о тровању деце

Министри здравља и просвете су обећали да ће због тровања више од две стотине деце основних школа неко одговарати. Две недеље од овог обећања не зна се тачан узрок тровања и нико није у затвору. На перфидан начин јавности се пласира прича да су деца отрована бактеријским отпадом у шпагетама.

Истражујући шта се тачно десило, Таблоид се обратио Мирославу Стојшићу, доктору ветеринарске медицине, бившем начелнику Републичке ветеринарске инспекције.

Према Стојшићевим речима, деца су отрована не бактеријама стафилокока, већ токсинима који су остали иза тих бактерија.
-Термичком обрадом убићете бактерију стафилококе и ешерихије, али иза ње могу остати токсини који су опасни по здравље – тврди он – а на питање како су ти токсини доспели у шпагете каже да је сигуран да се деца нису отровала шпагетама, већ сосом од шпагета у коме је било заражено месо. Он објашњава да су шпагете суве и да у њима нема влаге у којој су могле да живе бактерије, док је појава таквих бактерија у месу могућа.

-Прича са бактеријом у шпагетама је скретање истраге у погрешном правцу, разводњавање приче како на крају опет нико не би био крив. Крива је ветеринарска инспекција града Београда, на чијем се челу налази Душан Љуштина – тврди Стојшић. Он истиче и да одговорност лежи на онима који су донели правилнике по којима се произвођачи самоконтролишу.

Проблем су, каже доктор Стојишћ, и измене Правилника о микробилошкој контроли исправности. Он наводи да се данас се за разлику од ранијих времена не испитује коагула позитивна стафило кока, и неки патогени сојеви, док се ешерихија испитује превише уопштено.Потребно је да се код теста на ешерихију испитује и на патогене бактерије које се сада не испитују. Он наводи и да се сада у јавност пушта прича о томе да су родитељи који седе у одборима за набавку хране делимично криви за овакво стање.

-Одговорност родитеља у овом случају не постоји јер они нису криви за лабораторијске провере и погрешно узорковање, тако да за то могу одговарати само добављач и они који је требало да открију да добављач има неисправно месо, односно Ветеринарска инспекција – објашњава доктор Стојшић, и каже да су родитељи дефинитивно су одговорни за тровање деце лошим квалитетом канцерогене хране. Он каже да родитељи и остали чланови школских одбора, као и одбора у обдаништима упорно набављају најјефтинију храну.

Ниску цену добављачи постижу тако што виршле, млевено месо, сосеви за шпагете које испоручују, не садрже ни пет посто квалитетног меса. Деци у обдаништима се сервира трећа категорија пилећег, свињског и говеђег МОМ-а. У питању су месни отпаци које у Европској унији нико неће, или су забрањени. Они у Србију стижу по цени од 100 динара за килограм, па их произвођачи са лојем, сојом и канцерогеним адитивима смуљају у смесу која кошта 300 динара по килограму. Родитељи нису свесни да месо не може да буде тако јефтино.

Родитељи нису криви што је дозвољен увоз ових отпадака. Доктор Стојшић тврди да би Синиша Котур, начелник међународног одељења за сертификацију требало да престане да даје дозволе за увоз ових производа.

-Котур је господар дозвола за увоз МОМ-а. Када он не би издавао дозволе, такве робе не би било у промету. Истина, правилници за које су одговорни Сања Челебићанин и Слободан Шибалић заједно са министром Гламочићем, дозвољавју да таква роба улази у Србију, али дозволе даје Котур. Некима их даје, а некима не. Дакле има моћ да спречи ово зло – каже Стојшић.
Шта је тачно МОМ? То је скраћеница за машински откоштено месо. Заправо МОМ садржи често и уситњене кости заједно са отпадним месом.

-Трећа категорија пилећег МОМ-а садржи тртичне жлезде које се нигде у свету не једу, јер су пуне хормона и антибиотика којима се хране пилићи. ЕУ је то раније гурала у храну за мачке и друге кућне љубимце. Они су потом обољевали од рака па је та категорија меса забрањена чак и у храни за животиње. Сада ЕУ то извози за Србији, а наши произвођачи то стављају у храну за обданишта и школе – упозорава Стојшић, и каже и да је говеђи МОМ, који такође увозимо, у ЕУ је забрањен за људе и животиње, јер се сматра да изазива телеће лудило код животиња, и Јакобс Кројцфелдову болест код људи. 

А 1.

Смрт са мехурићима

Кока кола, спрајт, фанта и друга газирана пића упропастиће вашу јетру брже и успешније од домаће ракије, вина или пива!
Газирана и нека негазирана „освежавајућа пића” која не садрже алкохол, попут кола, ледених чајева, оранжада, пића су која највише конзумирају деца, и најгора су пића која можете унети у организам.

Ови напитци садрже мало, или нимало витамина и других неопходних хранљивих супстојака, асадрже кофеин, угљен диоксид, просте шећере, адитиве и вештачке боје и заслађиваче. Истраживања показују да је конзумирање сода у великим количинама, посебно код деце, одговорно за здравствене проблеме, као што су пропадање зуба, прекомерна гојазност, дијабетес типа два и срчана обољења.

Када пијете кока колу, натрпану шећером, на сцену ступа панкреас да произведе и испусти инсулин, хормон који пребацује шећер из вашег крвног система у све ћелије и ткива да би се тамо употребио. Резултат прекомерног уноса шећера је повећан ниво инсулина, а ниво инсулина у крви изнад нормалног може довести до опадања вашег имуног система, чиме се смањује способност вашег организма да се избори са обољењима.

Шећер који не буде употребљен у ћелијама се смешта у резерву, претвара се у маст, а то доводи до пораста телесне тежине, повећава ризик обољења срца и до рака.

Истраживањем је утврђено да када особа узима рафинисани шећер, број њених белих крвних зрнаца значајно опада током неколико сати након конзумирања. Другим истраживањем (на пацовима, додуше је установљено да пацови који редовно узимају велике количине шећера имају знатно повећан ниво оболевања од рака груди, у односу на пацове са нормалном исхраном.
Ни са дијеталном кока колом се нећете усрећити, уколико пијете оваква освежавајућа пића постоји 30 одсто већа шанса да се угојите, нарочито у региону око стомака. Напици са вештачким заслађивачима, какви су аспартам или сахарин, такође угрожавају здравље!

За сахарин је утврђено да је канцероген, а истраживања код пацова су показала да сахарин производи рак бешике. Аспартам, са друге стране, је хемикалија која стимулише мозак да мисли да је храна слатка. Он се у желуцу разлаже на аспартамску киселину, фенилаланин и метанол, а стимулација мозга само доводи до даље жудње за слаткишима. Истраживањем универзитета у Тексасу је доказана повезаност аспартама са гојазношћу!

Посебно је штетан и угљен диоксид који се у ова пића додаје како би се створио ефекат мехурића. Напици “са мехурићима” садрже фосфорну киселину, која може озбиљно да наруши и умањи ниво калцијума, који је кључна компонента костију.
Са малим нивоом калцијума у току дужег временског периода смањује се маса и густина костију, што у преводу значи да коришћење газираних пића у шта спада и кисела вода повећава ризик од остеопорозе.

Кофеин који је присутан у свим енергетским пићима и кока коли ствара додатне проблеме. Он смањује ниво калцијума и стимулише централни нервни систем, на тај начин доприноси стресу, нервози и несаници.

ГЛОСА

У енергетска пића као што су Ред Бул и Гуарана додаје се и хормон таурин, који изазива масну јетру и оштећења мозга.

Вук Станић

Таблоид