Све већи порези и све мањи буџетски приходи

Фискални савет упозорио је Министарство финансија да су предлог буџета за наредну годину направили на основу оптимистичких процена о наплати пореза, односно да су правили рачун без крчмара. Њихова рачуница показује да је повећање пореске недисциплине у знатној мери допринело подбачају прихода у 2013. и већем буџетском дефициту. Да је степен пореске наплате у 2013. години остао на нивоу 2009–2012. године, наплата прихода одпореза на додату вредност (ПДВ) била би већа за 30 милијарди динара, или 0,8 одсто БДП-а.

Лош учинак у наплати пореза био је разлог што је економиста Бошко Мијатовић пре два дана, на Националном буџетском форуму, упитао Лазара Крстића, министра финансија, да ли ће да смени директора Пореске управе. Уследио је одговор да се ради на реорганизацији Пореске управе и унапређењу њеног рада.

Мијатовић каже да је нелогично да директор, који је доведен као светски стручњак, има слабије резултате од претходника који су званично били мање стручни. По њему, разлог за неплаћање пореза је благост порезника. Нико их се не боји, јер се радње више не затварају као некада због неиздавања рачуна.

То је, међутим, само једна страна медаље. Друга је да Србија са све већим растом пореза, рецимо ПДВ са 18 на 20 одсто, бележи све мање приходе. И о тој чињеници, а не само пореској недисциплини, ваљало би дугорочније поразмислити.

Никола Алтипамарков, члан Фискалног савета, каже да се приходна страна буџета у 2014. години, али и средњорочном периоду, ослања на повећање наплате пореза, али то је на дугом штапу. Простора, по њему, за побољшање наплате и те како има. Уколико би се Пореска управа само вратила на ниво наплате пре 2013. године, не само да бипостигла циљ за 2014. годину, већ би га и знатно премашила. Међутим, нема јасних назнака да ће се то и десити – сматра Алтипамарков.

Он каже да нису реална очекивања порезника да ће се степен сиве економије умањити по основу „он-лајн” очитавања фискалних каса или ослобађањем капацитета пореске управе након увођења електронског пословања у порески систем Србије. Сличне, медијски атрактивне, али не претерано ефикасне акције, већ су се спроводиле без резултата у 2013. години. Он подсећа на пореску амнестију, а нарочито на прокламовану „нулту толеранцију” за неплаћање пореза. После увођења „нулте толеранције” приходи су чак додатно подбацили.

Од прошле јесени до марта ове године пореске власти су спроводиле политику „репрограмирања” пореских дуговања. Међутим, нити су повећани порески приходи нити пореска дисциплина. Одсуство позитивних ефеката могло се и очекивати с обзиром на то да је ово била трећа „пореска амнестија” у року од само неколико година, док искуства из међународне праксе сугеришу да пореске амнестије могу дати позитивне резултате само ако се у изузетним околностима кредибилно спроведу као изузетак који се неће понављати у наредним годинама и деценијама.

– Потребна су системска решења на нивоу Пореске управе. Очигледно је да код нас не постоји адекватна казнена политика, као и одговорност самих обвезника пореза, али и Пореске управе, каже Алтипамарков.

Он подсећа да је ефикасност пореске наплате износила око 85 одсто пре економске кризе. Преливањем глобалне економске кризе на Србију крајем 2008. године осетно су се повећали сива економија и пореска недисциплина тако да ефикасност пореске наплате пада на 79 одсто у периоду 2009–2012. Међутим, 2013. године ефикасност наплате ПДВ прихода пада на свега 73 одсто.

У пакету мера за 2014. годину побољшање наплате пореских прихода требало би да донесе 0,4 одсто БДП-а што је око 16 милијарди динара и додатних 0,5 одсто БДП-а у 2015. и 2016. години.

– Уколико уместо ефикасности наплате од 73,2 одсто у овој години претпоставимо ефикасност наплате од 79 одсто, која је важила у периоду 2009–2012, Пореска управа је требало да прикупи 30 милијарди динара више ПДВ прихода. При томе, потребно је имати у виду да се ни ефикасност ПДВ наплате у периоду 2009–2012. не може сматрати задовољавајућом, с обзиром на осетан пад пореске дисциплине у односу на период 2006–2007. У 2013. години драстично је смањена пореска дисциплина и повећана сива економија којаје произвела знатан губитак ПДВ прихода – каже Алтипамарков.

————————————————————–

Повећана стопа ПДВ са осам на десет одсто

Влада Србије усвојила је јуче сет закона који треба да буду у функцији смањења буџетског дефицита и обезбеђења фискалне консолидација и одрживе економске и финансијске стабилности земље.

Усвојен је Предлог закона о измени и допуни Закона о порезу на додату вредност, у којем се предлаже повећање посебне стопе ПДВ-а са осам на 10 одсто, као и повећање пореске стопе по којој се опорезује промет и увоз персоналних рачунара и компоненти за персоналне рачунаре са осам на 20 одсто.