ИЗМЕЂУ Смедерева и Велике Плане, у плодној долини Мораве, у Сараорцима, пет породица се пре шест година удружило, основало задругу и у модерним пластеницима засновало повртарску производњу. Упркос тешкоћама, задовољни су плодовима своје идеје, јер би сами, кажу, вероватно пропали.
Земљорадничку задругу „Зелена башта“ основали су Кочић Михајло, Младеновић Горан, Станојевић Радиша, Матић Горан и Кочић Марко. Препознали су заједнички интерес, удружили снаге и засновали производњу на седам хектара у заштићеном простору.
На више од половине површина под пластеницима започели су узгајање парадајза, а у осталом делу краставца и паприке, док су на отвореном простору садили карфиол, броколи и зелену салату. Пре десетак дана су обрали последње овогодишње плодове парадајза, а пре пар дана краставца.
Модерни пластеници, примена свих агротехничких мера, и много напорног рада, осим квалитетног поврћа, нису уродили и очекиваним резултатима, те су почетни елан морали да хране са умањеним апетитом.
КРЕДИТИ ЗБОГ ригорозних услова, до сада нисмо успели да добијемо нити један кредит за унапређење и проширење производње, јер су захтеви за обезбеђење кредита за нас били недостижни. Повољнији кредити били би значајна помоћ, кажу у задрузи.
– Због тешких услова на отвореном тржишту, били смо принуђени да се одрекнемо узгајања карфиола и броколија. Одлучили смо да се усмеримо на једну врсту поврћа, односно парадајз, како бисмо имали што боље резултате – каже Горан Матић, један од оснивача задруге и председник Скупштине ЗЗ.
Савет државе о неопходности осавремењавања производње подизањем модерних пластеника, задругари су прихватили, али и даље њихов парадајз губи битку са увозним.
– За нама је јако лоша сезона. Доброг није било. Изузетно ниске цене пољопривредних производа су свима задале проблеме, па и нама. Неконтролисани увоз преко територије Косова, највише из Македоније, Албаније али и Турске, гуши домаћу робу – каже Горан Матић и напомиње да увозна роба јесте јефтинија, али и да је лошег или бар сумњивог квалитета.
„Зелена башта“ у строго контролисаним условима у пластеницима узгаја парадајз на четири хектара. Иако је одличног квалитета, цена је ове године једва покрила трошкове производње.
УВОЗ ПОВРЋА СВЕ ВЕЋИ ВРЕДНОСТ увоза поврћа у прва три месеца ове године била је 23,5 милиона долара, што је повећање од 26,7% у односу на исти период 2012. године, подаци су Министарства пољопривреде.
– Ове године цена се кретала од 110 до 25 и 30 динара, што је 20 до 30 одсто ниже него претходне године. Због осталих непогодности, просечна производња од око 800 тона парадајза је била недостижна – каже Матић.
Повртари не очекују боље дане, посебно због смањења царинских заштита на храну која стиже из Европе. Међутим, не поричу да их је удруживање и модернизација производње спасла појединачног пропадања.
– Упркос тешком раду и суровој тржишној утакмици нисмо се покајали. Успели смо да остваримо идеју, и углавном смо задовољни јер смо свесни да смо јачи удружени, и да бисмо, у супротном, сигурно пропали – каже Горан Матић.
Новости
SAMO SLOGA